Mile Prerad (75) u Nemačkoj poznat kao srpsko-nemačko-bosanski vajar koji na ostrvu Rigen u Baltičkom moru živi i stvara veh 20 godina nedavno je ispred muzeja Ozeaneum u Stralsundu postavio skulpturu “Rep ajkule”. Velikom šleperu trebalo je dva sata da iz 70 kilometara udaljenog Lobkevica gde Prerad živi i radi, granitnu skulpturu tešku 15 tona i visoku 3,5 metra preveze do Stralsunda gde je uz pratnju medija postavljena ispred impozantnog muzeja koji se nalazi na obali Baltičkog mora. Ozeaneum je najveći evropski muzej posvećen okeanima, a Stralsund je grad Uneska i centar okruga Stralsund Rigen. Nazivaju ga i Kapijom Rigena, jer iz njega polazi tri kilometra dug most, koji ostrvo povezuje s kopnom.
Došli i zemljaci
Postavljanju impozantne skulpture, koja je kruna Preradovog “morskog” ciklusa, prisustvovali su gradonačelnik Aleksandar Bodro, Harald Benke direktor sva četiri muzeja u Stralsundu i Andreas Tancšus tehnički direktor ovih muzeja. Akciju ispred muzeja pratili su brojni nemački mediji, a da važan događaj u životu umetnika iz potkozarskih Niševića ovekoveči stigla je i ekipa RTRS iz Banjaluke. Događaj su uveličali i zemljaci koji su došli iz više drugih mesta Nemačke. Tako je Pantelija Dudić, ugostitelj i pisac trotomnog romana “Auslender” zbog ovog izuzetnog važnog događaja za njegovo zremljaka i prijatelja, stigao sa 870 kilometara udaljenog Bodenskog jezera na tromeđi Nemačke, Austrije i Švajcarske. Umetnikov sin Miro (52) došao je iz 400 kilometara udaljenog Mendena kod Dortmunda, odakle se Mile na ostrvo i doselio.
Međutim, prvi i najdraži gosti bili su mališani iz obližnjeg obdaništa koji su u muzeju u kojem već postoje četiri Preradove skulpture, pre toga uživali u igri s pravim živim pingvinima koje je muzeju poklonila Angela Merkel čiji je Stralsund izborni okrug. Posle posete muzeju mališani su sve vreme zainteresovano posmatrali dizalice i druga čuda tehnike kojima su odrasli baratali. Političkih govora nije bilo, jer se zbog korone nije zakazivao veći skup, ali “sedma sila” i pored toga nije ostala kratkih rukava.
Granit iz glečera
– Već dugo smo planirali da izložbom velikih morskih životinja obeležimo 70. godišnjicu muzeja, pa smo mislili da ispred njega tim povodom postavimo i skulpturu neke velike morske životinje. Naš vajar Prerad došao je na ideju da to bude rep ajkule, jer ajkula, po njemu, stvara veličanstvenu sliku kada se pojavi na površini vode repom kojim vesla i upravlja svojim kretanjem. Na kraju ideja je ostvarena zahvaljujući umetniku koji je našao odgovarajući kamen, a to nije bilo lako – rekao je novinarima Andreas Tancšus, tehički direktor muzeja.
– Granit za svoje skulpture pronalazim na kreda rudištu ovde u Klementelvicu na Rigenu. Kreda je ostatak glečera koje je voda sa severa na Rigen donela pre 10.000 godina. U stenama krede nalaze se komadi granita raznih oblika i veličina. Za skulpturu koju sam zamislio trebao nam je kamen visok četiri i širok tri metra. Traganje za takvim komadom trajalo je dugo, jer je jedan koji smo bili pronašli imao pukotinu – objasnio je Prerad kome je za klesanje skulpture trebalo gotovo godinu dana.
Novinari i tv reporteri su se osim za “Rep ajkule” zanimali i za druga dela srpskog umetnika koja su rasuta po gradovima cele Nemačke. Pantelija Dudić je novinarima odgovarao na pitanja o Preradovom životnom i umetničkom putu. Nije mu bilo lako da nemačkim novinarima objasni da “njihov” vajar potiče iz potkozarskih Niševića, da je odrastao u domaćinstvu bake i dede koji su se bavili poljoprivredom i nisu imali nikakve veze sa umetnošću.
Četiri ciklusa
Prema onome što se čulo od Dudića, a kasnije i od samog umetnika, Prerad je za svoja umetnička dela koja je svrstao u četiri ciklusa, dobio niz piznanja i nagrada, a priredio je i brojne izložbe.Preradove skulpture u drvetu i granitu rasejane su po celoj Nemačkoj, a najviše ih stoji u Umetničkom parku u Mendenu kod Dortmunda i Eko parku “Mile Prerad” u Gloveu na Rigenu. Da park nosi njegovo ime Milu je veliko priznanje Glovea, mesta u kojem je ostavio najjači trag svog stvaralaštva. Grad će mu se odužiti i na taj način što će u tom parku na istom podestu biti postavljene Milova i statua gradonačelnika Glovea Tomasa Milkea, jer su njih dvojica znatno doprineli reputaciji ovog turističkog mesta sa dva kilometra dugom plažzom.
Prerad je prvi ciklus svojih radova posvetio gastarbajterima, a posle izložbe eksponata iz ovog ciklusa, dobio je umetničku nagradu Mendena, grada u kojem je živeo i stvarao. Drugi ciklus umetnik je posvetio ratu i raspadu Jugoslavije, a protiv rata angažovao se i društvenim akcijama. On je 1993. u Minhenu na trgu Mariene plac sa grupom umetnika organizovao akciju za mir, a sa suprugom Mari Ane skupljao je i prevozio humanitarnu pomoć u zaraćena područja.
Ponukan ratnim događajima Mile je, verujući da i crkva može da pridonese miru, svoj treći ciklus posvetio razvijanju boljih odnosa između religija. Za ova dela internacionalna religiozna asocijacija INTRA-projektpreis
Preradu je 2000. godine dodelila godišnju nagradu koja je dotirana sa 5.000 evra.
Svoj četvrti ciklus naš umetnik je posvetio životinjama i lepotama života.
Mile je priredio niz izložbi širom Nemačke i Evrope, a u gradove koji su videli njegove izložbe ubrajaju se i London, Brisel, Vels, Zagreb, Novi Sad i Banjaluka.
Pet filmova o Preradu
Nemačke televizije (NDR, WDR i Bayern) o Preradovim izložbama i postavljanju skulptura po gradovima Nemačke redovno su izveštavale, a o njemu je snimljeno i pet dokumentarnih filmova, među kojima i “Jedan film- jedan autor” koji je 1986. snimila RTV Sarajevo. U Nemačkoj su o Preradu napisane dve knjige, a Nemačka nacionalna biblioteka (Der Deutschen Nationalbibliothek) je publikaciju “Mile Prerad” uvrstila u red nemačkih nacionalnih bibliografija.
Drvo sa Svete Gore
– Za Grke kojih u Mindenu ima 3.000 uradio sam više skulptura koje ilustruju njihov odlazak na rad u Nemačku, a uradio sam i ikonostas u njihovoj kapeli koja stoji u parku u Mendenu. Za te radove smo sa Atosa dobavili drvo kiparis debelo jedan i visoko tri metra. Drvo je raslo uz sam manastir, a Grci su me tamo odvezli da ocenim da li je pogodno za njihovu kapelu i ikonostas u Mendenu – priča Mile Prerad.
Statua mira u Augsburgu
Augsburg svakog 8. avgusta obeležava završetak 30-godišnjeg međuverskog rata između katolika i protestanata, a za 350. godišnjicu završetka rata Prerad je tom gradu u Bavarskoj izradio “Skulpturu mira”. Ta skulptura je Preradu, posle prvog javnog rada “Drvo života” (Lebensbaum) u Parku fon Lendrigsen (1982.), najuspešnije umetnicko delo.
Dudić navija za Kalemegdan
– Ovo je “Sidro” na pristaništu Glove. Divno je urađeno i privlači poglede turista. Glove i druga mesta na ovom ostrvu puna su Milovih dela, a ovakvo sidro planira da napravi i na Kalemegdanu sa porukom da se Srbi usidre tu gde jesu, da nikuda ne odlaze već da tu ostanu. Uz sidro bi po njegovoj zamisli stajala majka s detetom u naručju, okrnuta prema Dunavu. On je tamo nešto pokušavao ali zbog novca nije našao nekoga koga bi pridobio za ovu fantastičnu ideju. Nije još odustao, i verujem da će jednom pridobiti nekoga iz vladinih ili gradskih struktura – ocenjuje za “Vesti” Pantelija Dudić koji za Prerada kaže da je pravo srpsko blago.
Mari Ane nije dočekala
Preradova supruga Mari Ane s kojom je naš umetnik proveo ceo život, posle više godina borbe sa opakom bolešću nedavno je preminula i postavljanje “Repa ajkule” pred muzej nije dočekala.
– Ona me je uvek podržavala i uvek se radovala svakom mom uspehu, a iako bolesna podržala me i za vreme dugotrajnog klesanja ajkule – kaže Prerad koga je odlazak supruge veoma rastužio.
On je odlučio da urnu sa posmrtnim ostacima Mari Ane odnese u rodne Niševiće, gde i sam želi da bude sahranjen.
