Glumac Milan Marić dobitnik je nagrade Grada Beograda “Despot Stefan Lazarević” za pozorišno stvaralaštvo. Ovo je samo jedno od značajnih priznanja koje je mladi umetnik osvojio poslednjih godina.
Nedavno je poneo i najviše nagrada matičnog Jugoslovenskog dramskog pozorišta za ulogu Edipa. Kako na filmu tako i u pozorištu, briljira u svojim ulogama, kao što je to slučaj i u predstavi Kokana Mladenović “Bilo jednom na Brijunima”, u kojoj igra Ričarda Bartona. Rođen je 31. jula 1990. godine u Beogradu i odrastao u Mirijevu.
Omiljeni predmeti u školi su mu bili srpski, matematika, geografija i istorija. Nije bio problematičan đak, ali je više voleo da bude u dvorištu i da se igra sa drugarima nego da sedi i da uči. Majka mu je bila vaspitačica u vrtiću, a otac je imao vlastito preduzeće.
Glumom je počeo da se bavi kao tinejdžer u omladinskom pozorištu Dadov. Diplomirao je glumu 2013. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Biljane Mašić. Kao mali voleo je sport, u jednom trenutku, kako je izjavio, žonglirao je između tri sporta te su očekivanja bila da će upravo krenuti tim putem. Fudbal je bio prva ljubav, želeo je da proba i odbojku, pa plivanje. Još u osnovnoj školi bilo je jasno da će poći putem kojim danas ide.
– Sećam se kako su se sale svečano ukrašavale za razne priredbe. Bila su odškrinuta ogromna harmonika vrata koja su razdvajala hodnik od sale. Unutra se ništa nije dešavalo, a ja bih samo prišao i gledao tu binu i scenu i to me je fasciniralo i budilo lepe misli. Ta slika mi je i dalje u glavi. Pozorište mu je u tom pubertetskom trenutku života bio beg i mesto gde se osećao ispunjenim. Povreda noge je bio razlog zašto je odustao od fudbala. Srećan je što su roditelji uspeli na neki način da 90-ih godina u kojima je odrastao, kroz sav taj haos koji su oni zapravo na svojim plećima najviše osetili, da naprave tampon-zonu da to ne pređe punom merom na njega.
– Oni su moji heroji zbog toga što nisu dozvolili da pređe na nas to sve što se dešava oko njih i što se dešavalo ljudima tih godina, napravili su bezbednu zonu u kojoj sam mogao ne neki način da odrastam. Napravili su prostor u kome sam mogao da budem dete.
Svoj talenat je pokazao i u filmskom ostvarenju o legendarnom pevaču Tomi Zdravkoviću, serijama “Nemanjići”, “Državni službenik”, “Porodica”, “Besa”, “Pad”… Ruski film “Dovlatov” o književniku Sergeju Dovlatovu, koji je premijerno prikazan 2018. godine, doneo mu je nagradu za najboljeg mladog glumca na 40. međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi, a uvršten je među deset najboljih evropskih mladih glumaca koji su predstavljeni na Berlinalu 2019. godine.
Jednu od prvih uloga na daskama koje život znače ostvario je 2011. godine u predstavi “Iza rešetaka” Kokana Mladenovića na sceni Kruševačkog pozorišta. Maestralan je u “Edipu”, “Lorencaču”, “Alisa u zemlji strahova”… Poznat je kao neko ko čuva svoju intimu i o čijem se privatnom životu malo toga zna.
– Mislim da to što sam javna ličnost nisam javna svojina i da je meni za moj posao moj intimni svet neophodan.
Već godinama ide na psihoterapije koje su mu kako kaže pomogle da razume sebe i sve ono što život nosi. Voli da kuva, vozi i da piše.
