Milan Lešić, biznismen iz Gvelfa u Ontariju, jedan je od najbogatijih Srba u Kanadi i svakako jedan od najvećih srpskih dobrotvora današnjice! Milan je rođen 1939. godine u selu Osredak kod Bihaća i 24. aprila ulazi u devetu deceniju života, ali bez obzira na to on ni ne pomišlja na odmor ni od biznisa, ni od humanitarnog rada, a niti od akcija konkretne pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Prošle godine kupio je prestižni tržni centar u Vaterlou, na uglu ulica Davenport i Nortfild, gde su smešteni brojni poslovni objekti kao što su “Tim Hortons”, Mekdonalds, Sabvej i benzinska pumpa, a govoreći o tajni svog uspeha, Milan kaže da je u Kanadi potrebno mnogo, ali pošteno i pametno raditi i u tom slučaju uspeh neće izostati!
– Ako banke, bez kojih u ovoj zemlji nikakav veliki biznis ne može da se odvija, steknu poverenje, onda se stvari rešavaju praktično same od sebe. Takođe, čovek, ako hoće da se bavi biznisom, ne samo ovde u Kanadi, mora da se druži sa pametnim ljudima i uvek da sluša pametnije od sebe, a ne da misli kako je on “popio” svu pamet – započinje Milan svoju priču.
Cenjen u crkvi
Lešić je za 60 godina boravka u Kanadi stekao zaista mnogo. Njegove nekretnine u Gvelfu trenutno vrede više desetina miliona dolara, ima poprilično hektara svoje zemlje kod Gvelfa, Londona, Pusliča… Veliki je akcionar u mašinskoj industriji Linamar, sa čijim je vlasnikom Frenkom Azenfrancom, koji ima 59 fabrika širom sveta, izuzetan prijatelj.
Zanimljivo je da njegove zgrade u Gvelfu pod zakup koriste sud, policija, zatim predstavnici provincijske i federalne vlasti Kanade. U centru Gvelfa, lepog grada u srcu Ontarija, pedesetak kilometara udaljenog od Toronta, Milan je vlasnik gotovo svih “malih”objekata u kojima su smeštene apoteke, kafanice, trgovine, kancelarije…
Lešić je uvek bio uz svoju Srpsku pravoslavnu crkvu. Jedan je od ljudi od najvećeg poverenja vladike Mitrofana, episkopa Eparhije kanadske SPC sa sedištem u Miltonu, a rado je viđen gost i kod Njegove svetosti srpskog patrijarha Irineja.
Koliko je rad Milana Lešića na crkvenom polju cenjen u vrhu Srpske pravoslavne crkve vidi se i po tome što je u svečanom broju “Pravoslavlja”, a povodom 50 godina izlaženja novina Srpske patrijaršije, u broju od 15. aprila 2017. na dve strane objavljena reportaža o njemu iz pera oca Jovana B. Marjanca, starešine hrama Svih srpskih svetitelja u Misisagi i sekretara Eparhije kanadske.
– Srpska dijaspora na američkom kontinentu je dala mnogo velikih i zaslužnih ljudi, a posebno dobrotvora i dobročinitelja, ktitora i zadužbinara, pregalaca i trudbenika. Jedan od takvih divnih izdanaka je i Milan Lešić iz Gvelfa, zbog čega ga mnogi nazivaju “srpskom majkom” – piše u svom tekstu otac Jovan B. Marjanac.
Stoga ovih nekoliko redaka o ovom velikom dobrotvoru smatramo potrebnim da se objave kao primer drugima, a ne zbog njega samog, jer on, kako sam kaže, čini dobra bližnjima da bi im pomogao, a ne zbog njega samog, ne da bi od njih, niti bilo koga drugog primao zahvalnost i bio hvaljen.
Moderni Samarićanin
Milan Lešić je svojim delom pokazao da postoje ljudi koji se mogu nazvati milostivim Samarićanima naših dana, piše u jubilarnom broju “Pravoslavlja” otac Jovan B. Marjanac.
– Pitanje je da li se iko danas može pohvaliti ovakvim milosrđem. Hiljadu ljudi je teško izbrojati, a kamoli više hiljada zaposliti i pomoći. Zbog toga se za njega javno i priča da je čovek koji ima meko srce, te je svojom ljubavlju mnogima obrisao suze s lica dajući im novu nadu. I sva svoja dobročinstva činio je i čini tako kako nas savetuje Gospod Isus Hrist da ne zna levica šta čini desnica. U našoj svetoj Crkvi je veoma aktivan, ne samo prilozima, već je više puta bio potpredsednik i predsednik crkvenih opština u Torontu i Vaterlou. Nekoliko puta je kumovao Hramu Sveti Georgije u Vaterlou, Hramu Svete trojice u Kičineru – piše u “Pravoslavlju”.
Pored toga što čini dela prema SPC, Milan Lešić svesrdno pomaže mnoge srpske institucije i pojedince kojima je pomoć potrebna. Jedan je od dobrotvora prilikom podizanja spomenika Nikoli Tesli pored Nijagarinih vodopada, kao i ulice srpskom geniju u Hamiltonu. Pokretač je, između ostalog, inicijative za podizanje spomenika đeneralu Dragoljubu – Draži Mihailoviću na srpskom imanju Sveta trojica u Binbruku kod Hamiltona i najveći priložnik.
Pare ga nisu promenile
A da ga pare nisu promenile, Milan dokazuje time što pomaže onima kojima je pomoć potrebna. Zaposlio je više hiljada sunarodnika u Kanadi, neke i po više puta. Narodu u Republici Srpskoj poklonio je, u vidu humanitarne pomoći, više od pola miliona dolara, veliki je dobrotvor kada je reč o crkvama u Ontariju, pomaže umetnike, pomaže obične ljude kada su u nevolji.
Na kraju razgovora za “Vesti”, ovaj dobrotvor i biznismen kaže:
– Zadovoljan sam i srećan sam kada mogu da pomognem drugima. Imam mnogo obaveza, ali ipak nađem vremena da se družim i sa svojim Srbima. Ti me trenuci ispunjavaju posebnim zadovoljstvom.
Pobegao od komunizma
A kako je Milan Lešić počeo u Kanadi?
– Ja sam iz bivše Jugoslavije pobegao od komunizma. Izučavao sam zanat za električara u Ljubljani i nešto mi je govorilo da moram da pobegnem od tog sistema gde se mnogo priča, a malo ili ništa ne radi. Pobegao sam 1957. u Austriju, a 1958. godine obreo sam se u obećanoj zemlji – Kanadi. Prvo u Kvebeku, a onda sam zbog veće mogućnosti zapošljavanja prešao u Toronto. Moram vam reći da sam u Kanadu došao sa samo osam dolara, a, evo, i sami vidite, stekao sam priličan imetak.
Lešić je u Torontu 14 godina radio kao menadžer u fabrici za izradu žice i elektrokablova i tu je stekao početni kapital.
– U Torontu sam imao dve kuće i tada sam shvatio da se ovde najbolje može zaraditi ulaganjem u nekretnine. Pre nego što sam odlučio da se okrenem biznisu s nekretninama, otišao sam u Srbiju i oženio se sa Smiljom Stojanović iz Petrovca. Ona mi je, i tada i sada, u svakom trenutku bila najbolji oslonac. Danas mi u ovom familijarnom biznisu pomažu i sinovi Mile (38) i Petar (35). Rođeni su u Gvelfu, u koji sam se preselio iste godine kada sam se oženio. Tada sam počeo sa kupovinom nekretnina i rezultati, hvala Bogu, nisu izostali.
Dva ordena SPC
Milan Lešić je jedan od retkih ljudi koji je dobio dva ordena sa potpisom dva srpska patrijarha. Orden Svetog Save dodelio mu je Sveti arhijerejski sinod, a potpisao je blaženopočivši patrijarh Pavle, a Orden Svetog kralja Milutina je potpisao i uručio mu patrijarh Irinej. Osim ordena, Milan Lešić je dobio i niz gramata zahvalnosti za svoju nesebičnu pomoć Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Doveo Šekija u Bele orlove
Milan Lešić je bio vrlo uspešan karatista i džudista od 1960. do 1974. godine. Danas, kako kaže, nema ni volje ni vremena da se bavi sportom, a ni godine koje nosi nisu baš za sport. Bio je prvak na jednom turniru u džudou (nosilac je crnog pojasa prvi dan) u Hamiltonu. U mladosti je voleo i igrao fudbal, onako za svoju dušu, a bio je član uprave Belih orlova iz Toronta, kada su 1972. osvojili prvo mesto u Ontariju. Tada je u Bele orlove doveo legendarnog Dragoslava Šekularca.
Čestito poreklo
U razgovoru za “Vesti” Milan podseća da potiče iz vrlo siromašne, ali čestite porodice.
– U selu Osredak kod Bihaća, gde sam rođen pre skoro 80 godina, otac Mile, koji je umro kad je imao 84, i majka Stoja (umrla u 92.) imali su osmoro dece. Možete da zamislite kako je bilo teško ishraniti tolika gladna usta. Danas, kada se osvrnem na to vreme i pogledam gde sam sada, mogu reći da nikakve razlike u ponašanju Milana Lešića nema. Pare ne čine čoveka. Ako ja danas imam dva dolara više od vas, to ni u kom slučaju ne znači da sam i pametniji od vas.
