U februaru 1969. godine u broju 174. časopisa Panorama objavljen je poziv da čitaoci pošalju svoje predloge redakciji kako bi ona unapredila svoj rad. Najviše predloga je došlo od strane onih koji su želeli da Panorama izbacije povremeno i vanredna izdanja.
Razgovor sa bivšim članom redakcije Stripoteka Milanom Jovanovićem povodom jubileja 50. godina Stripoteke
Tako je Panorama odlučila da se jednog majskog jutra 1969. godine na kioscima pronađe izdanje, sa većim brojem strana, finijom hartijom i lepšim dizajnom. Ta prva “Strpoteka Panorama” donela je epizodu Umpah-Paha u celosti. Nakon toga nizali su se brojevi i veliki stripovi unutar mekih korica ovog časopisa. Korto Malteze, Modesti Blejz, Torpedo, Teks Viler, Tarzan, Talični Tom, Asteriks i Obeliks, pa da i ne nabrajamo sve, jer je to ogroman spisak. Najveći stripski umovi naše zemlje radili su za Stripoteku. Danas Stripoteka očekuje svoj 1175. broj. Danas je ona kolažnog tipa i možemo reći da i dalje farba ruke kao i ranije.
Bilo je dana kada je potreba nametala nove likove, više truda, mnogo volje. Bilo je dana kada Stripoteka nije izlazila, bilo je dana kada se obnavljala. Danas je uređuje izdavačka kuća Dakrwood, a mi smo razgovarali sa Milanom Jovanovićem bivšim članom redakcije Stripoteke o tome šta je ovaj časopis danas u striposkom svetu, kakvi sve izazovi postoje u uređivanju Stripoteke i gde je ovaj magazin u odnosu na svetske časopise identične forme.
‘
Gde se nalazi Stripoteka u odnosu na ostale svetske strip revije i časopise?
-Svakako spada među najstarije revije u svetu. Sama činjenica da i dalje živi, da je stara više od pola veka i da je u 1174. broja objavljen nezamislivo veliki broj vrednih stripova svrstava je među najznačajnije magazine te vrste u svetu. Međutim, nema smisla praviti rang liste. Stripoteka je istinski važna samo za nas i prostor bivše Jugoslavije. Van tog prostora neki ljudi jesu čuli za nju, ali njen domašaj oivičen je jezikom kojim van zemalja nekadašnje Jugoslavije govori jedino dijaspora. U tim okvirima, pak, značaj Stripoteke je neizmeran i ona spada u najznačajnije revije koje se u poslednjih pedeset godina bave kulturom uopšte.
Šta je to što Stripoteku čini specifičnom?
-Trajnost, izdržljivost, eklektičnost. Otvorenost za sve što ima veze sa stripom. Nekada su se objavljivali stripovi poput Gaše, Konana, Modesti, Korta. Danas se objavljuju neke nove epizode ovih junaka (mislim na Korta) i neki novi stripovi.
‘
Stripoteka očigledno prati trendove i donosi čitaocima nove “svetske stripove”, zbog čega je to važno?
-Važno je da se održi ravnoteža u objavljivanju između klasičnih naslova i savremenog stripa. Važno je da se privuku novi čitaoci, jer bez njih neće biti moguće obeležavanje stogodišnjice Stripoteke, ali jednako je važno i da se uz reviju zadrže višedecenijski pratioci njenog sadržaja.
Gde su domaći autori u Stripoteci (bilo ih je ali veoma malo)?
-Svaki put kad bi se ukazala prilika redakcija Stripoteke je s radošću i ponosom objavljivala stripove domaćih autora. Etabliranih ili onih koji se tek afirmišu. U vreme Jugoslavije novca je bilo nemerljivo više i autori su dobijali, kako danas tvrde, više nego pristojne honorare. Danas viška novca nema i ovo što je redakcija Darkwooda u Stripoteci objavila u prethodne 4 godine, daleko prevazilazi objektivne mogućnosti. Nas nekolicina koji smo donedavno uređivali Stripoteku, koristili smo stečena pregovaračka iskustva da pod povoljnim uslovima objavimo reprezentativne naslove i potom ih objavimo u magazinu čija je prodajna cena 150 dinara. To je inostranim agentima koji trguju licencama neshvatljivo i često su nam izlazili u susret ne krijući zbunjenost i zapitanost kakvom to alhemičarskom veštinom nastaje revija koja košta 1 evro i kusur. Ali da budem direktan, kupiti prava za 60 strana raznih, makar i najboljih, svetskih stripova, koliko donosi svaki broj Stripoteke, bar desetak puta je jeftinije nego proizvesti domaći strip. U konačnici Stripoteka sa premijernim domaćim stripom bila bi višestruko skuplja, a njen domet manji, jer naše čitalaštvo u nedostatku sredstava radije kupuje već oprobane naslove nego što se upušta u eksperimente. Domaći autori u svojoj čaršiji postaju cenjeni tek nakon što dožive uspeh u Francuskoj, Italiji ili Americi. Dakle, uprkos svim lepim željama, masovnija proizvodnja domaćih stripova od strane domaćih izdavača utopijska je želja, osim u slučaju da javne institucije neposredno podrže takve projekte, što se nažalost ne dešava. Negde sam već rekao, kada domaći izdavači budu ti koji afirmišu domaće autore, tada ćemo znati da živimo u uređenom (verovatno i imućnom) društvu i državi kojoj je stalo do duhovnog zdravlja njenih građana. U međuvremenu, Stripoteka je to do sada koliko-toliko kompenzovala objavljivanjem onoga što domaći autori rade u inostranstvu, kao i povremeno premijernim, ali nužno, kraćim stripovima.
Šta nam danas znači Stripoteka?
-Kao i sve najvažnije tekovine naše kulture, ona je ogledalo nas i našeg duha. Kakvi smo mi, takva je Stripoteka. Ponekad je čak, samo ponekad doduše, kao u iskrivljenom ogledalu, naša slika reflektovana kroz Stripoteku lepša nego naše stvarno lice.
