Napetu atmosferu uoči predsedničkih izbora 19. marta u Crnoj Goru, koju potresa višemesečna politička i institucionalna kriza, dodatno je zakuvao crnogorski predsednik i kandidat za sledeći mandat Milo Đukanović raspuštanjem crnogorskog parlamenta i raspisivanjem parlamentarnih izbora za 11. jun.
Predsednik će, kako pokazuju istraživanja, biti izabran u drugom krugu predviđenom za 2. april, a najviše šanse da se u njemu nađu imaju Andrija Mandić, jedan od lidera Demokratskog fronta, i Milo Đukanović.
– Ako do drugog kruga dođe, Mandić bi mogao da dobije podšku koalicije koja je pobedila Đukanovićev DPS na parlamentarnim izborima 2020. godine – procenjuju analitičari.
Mandić i Đukanović su imali TV duel tokom kojeg je Đukanović ponovo pokušao da dobije glasove birača optužbama na račun Srbije za “velikosrpski nacionalizam” čiji je, kako je naveo, promoter Mandić. Jedan od lidera DF je to negirao i svoju tvrdnju da Srbija nije neprijatelj Crne Gore potkrepio činjenicom da je među vodećim biznismenima i u političkom životu Srbije veliki broj ljudi poreklom iz Crne Gore. Rekao je i da se Beograd ne meša u unutrašnja pitanja Podgorice i da nikada nije u odnosima bilo nesporazuma.
Osim Đukanovića i Mandića, na izborima učestvuju lider Demokrata Aleksa Bečić, Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović, Pokreta Evropa sad Jakov Milatović, Draginja Vuksanović Stanković iz Socijaldemokratske partije i Jovan Radulović ispred Grupe građana.
Mandić je dobio podršku Socijalističke narodne partije, Prave CG, Slobodne CG, Radničke partije, Udruženja boraca ratova od 1990. i Srpskog nacionalnog saveta, Đukanović od tradicionalnih partnera partija Albanaca i Bošnjaka, dok je Aleksu Bečića podržala URA i njen lider premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović, kao i više od 100 lekara, sportista, univerzitetskih profesora, umetnika i intelektualaca.
Mitropolija: Nema nazad
Mitropolija crnogorsko-primorska pozvala je građane ih da izađu na predstojeće predsedničke izbore, jer je važno da ostvare građanska i politička prava.
“Imamo priliku da demokratski i legitimno pružimo nesebičan doprinos sveukupnom razvoju crnogorskog društva i ne dozvolimo da se Crna Gora ni za jotu vrati unazad”, navedeno je u saopštenju i naglašeno da u izbornom procesu niko od aktera, pojedinačno ili partijski, nema osnova ni pravo da se poziva na podršku Crkve kao svenarodne institucije.
Glasa 542.154 ljudi
U Crnoj Gori glasačko pravo ima 542.154 građana. Najviše u Podgorici 143.608, a najmanje u Šavniku – 1.777. Za predsednika će biti izabran kandidat koji je dobio više od polovine važećih glasova izašlih na izbore. Ukoliko niko ne dobije, u drugi krug idu dva kandidata s najviše glasova i građani biraju predsednika na pet godina. Ovo su četvrti izbori od nezavisnosti Crne Gore 2006. Od tada su u predsedničkoj fotelji bili kandidati DPS-a Filip Vujanović i Milo Đukanović.
