Dokumentarni film “Bluz garavih sokaka” premijerno je u Beogradu prikazan, pred novinarima i prijateljima, u prodavnici Jugotona, za kraj 16. manifestacije “Antićevi dani”. Ovo 35-minutno ostvarenje na veoma emotivan način govori o romskoj umetnosti i kulturi kroz poetiku čuvenog pesnika Miroslava Mike Antića. U fokusu je priča o njegovom drugu iz najranijeg detinjstva, Romu koji je streljan u Drugom svetskom ratu i kog Mika nikad nije prežalio.
Film je prikazan u saradnji Kulturnog centra Novi Sad i Jugoton Kroacija rekordsa. U programu su učestvovali Sunčica Marković, pomoćnica direktora Kulturnog centra Novi Sad, scenarista Lazar Stanivuk i režiser Dušan Stojanović. Pred projekciju prisutne je oduševila glumica Vesna Čipčić recitujući poemu “Kikinda”. Događaj je svojim glasom ulepšala i mlada Katarina Savić, petostruki laureat na trombonu, predstavnica Srbije na dečjoj Evroviziji prošle godine u Jermeniji. Događaju su prisustvovali Dragi i Žika Jelić (JU grupa), Bisera Veletanlić…
– Mika Antić je bio renesansna ličnost i svestran umetnik, a mi smo ovim filmom hteli da prikažemo koliko je romska umetnost i kultura značajna – napomenula je Sunčica Marković.
Nadovezao se režiser Dušan Stojanović:
– Trudili smo se da predstavimo Miroslava Antića kroz ono što smo mi videli u njemu i kako smo doživeli njegovu osećajnost prema Romima. Drug kog je on izgubio u ranom detinjstvu mnogo je uticao na njegovu poetiku. Ceo Mikin život je obeležen time.
Scenarista Lazar Stanivuk se nada da ćemo “kroz ovaj film otkriti šta je odredilo Miku da postane onakav pesnik kakvog ga mi znamo”:
– On je bio tražitelj metafizičkog, čovek koji teži večnom životu, a ne ovozemaljskom. Nadam se da će se to “pročitati” iz ovog filma.
Stihovi za ceo život
U svom maniru, nadahnuto, birajući reči, prisutnima se pred projekciju obratila u ime Jugoton Kroacija rekordsa Natalija Cajić:
– Mika je od najranijeg detinjstva do danas moj najdraži pesnik. Njegovi stihovi me prate od onog trenutka kada sam počela da sanjam i maštam. U šarenom Mikinom svetu sam naučila da ima dovoljno mesta za sve nas takve kakvi smo. Svaka pesma i svaka emocija koja je dotakla drugog čoveka je podjednako važna.
