U monografiji o Kruševcu i okolini pronašli smo Mijatoviće u Belici, selo Mijatovac (na nekadašnjem carigradskom drumu Ćuprija-Jagodina) koje je dobilo ime prema nekakvom Mijatu osnivaču sela.
Legenda kaže da se on tu prvi doselio oko 1700. godine "od Sjenice", i da je imao preko hiljadu ovaca, od kojih su 300 bile "galjaste" (vrane). Jednom prilikom, pripovedalo se dalje, zanoći kod njega neki spahija, pa da bi okušao njegovo poštenje, sutradan na polasku hotimično zaboravi veliku sumu novca. Po njegovom odlasku Mijat nađe novac, pa potrči za spahijom i preda mu ga. Zato mu spahija pokloni veći deo svoga spahiluka, i ovaj je posle zadugo bio najbogatiji čovek u mestu i okolini.
Danas je Mijatovac selo sa više od 200 porodica, a Mijatovići ili Stamatovići, potomci spominjanog Mijata, bili su u prošlom veku nastanjeni ovde u desetak kuća i slavili su Nikoljdan. Doselili su se, kako kaže izvor, u isto vreme kad i Mladenovići koji su došli sa Kosova.
Ima ih i još južnije, u Podibru, a to je oblast od doline Ibra kod Zvečana i Kosovske Mitrovice na jugu, do Zapadne Morave na severu, i ovaj deo se zove Ibarski ili Stari Kolašin ili Mitrovački Kolašin koji je na istoku zatvoren Kopaonikom i Željinom, a na zapadu Rogoznom i Golijom.
U selu Dragosinci žive četiri domaćinstva Mijatovića sa slavom Nikoljdan. Oni se smatraju starosedeocima, ali – nepoznatog porekla. No, kako u Kolašinu, i u severnom delu Kosova uostalom, ima dosta doseljenika iz Kuča ispod Komova u Crnoj Gori, nije isključeno ni da su Mijatovići starinom od njih.
Ipak, ostala je neobjašnjena legenda da se Mijat doselio "odnekud iz Bosne". Uvidom u šematizme Srpske pravoslavne crkve koji se odnose na Bosnu krajem 19. veka, pronašli smo Mijatoviće sa krsnom slavom Nikoljdan u ovim mestima i parohijama: Ašani (Krupa), Vedovnica (Dubica), Zenica, Travnik, Kralupi (Visoko), Liješanj (Srebrenica), Ljuvša (Varcar-Vakuf, sada Mrkonjić Grad), Pofalići (Sarajevo) i Hrge (Maglaj).
Zato nije nemoguća ni legenda o Mijatu koji je iz Bosne stigao na Sjenicu, pa onda u okolinu Kruševca. Jer grana Mijatovića iz Podibra, a možda i iz Kuča ili Kolašina, nije odmah krenula na sever, već je najpre otišla preko Stare Hercegovine u centralnu Bosnu, a potom se vratila.
Nije nemoguća ni hipoteza da su to samo dve različite grane iste familije Mijatovića, od kojih je jedna ostala u Srbiji, a druga se odselila prema Bosni i to čak do Bosanske krajine.