Plenarno zasedanje Centralnog komiteta KPSS, koje je označilo početak procesa perestrojke u Sovjetskom Savezu, održano je na jučerašnji dan pre 35 godina ─ 23. aprila 1985. Samo mesec dana pre toga Mihail Gorbačov stupio je na dužnost generalnog sekretara Centralnog komiteta i upravo njega danas nazivaju „ocem“ perestrojke.
Na godišnjicu istorijskog plenarnog zasedanja, bivši sovjetski lider je za Sputnjik govorio o značaju tada izabrane nove politike, rezultatima te politike i razlozima neuspeha perestrojke.
Danas se obeležava 35. godišnjica aprilskog plenuma Centralnog komiteta KPSS. Ovaj datum smatra se početkom perestrojke. Kako danas ocenjujete ovaj događaj?
─ Uoči ove godišnjice ponovo sam pročitao svoj govor na plenumu. Pošto nas sve vreme optužuju da smo započeli perestrojku bez plana, bez programa. Da, nismo imali i nismo ni mogli tada da imamo tačan „red vožnje“, ali nakon što sam pročitao izveštaj, još jednom sam se uverio da smo znali u kom smeru treba da idemo.
Nismo se samo obraćali partiji, već celom društvu. Iskreno smo priznali: „Poslednjih godina pojačali su se nepovoljni trendovi i nastale mnoge poteškoće“. Rečeno je da „život diktira potrebu za promenom“.
Šta je od tada planiranog uspelo da se sprovede, a šta nije? Koliko je to danas aktuelno?
─ Od samog početka videli smo dve ključne poluge za ubrzanje društveno-ekonomskog razvoja zemlje: naučno-tehnički napredak i restrukturiranje ekonomskog mehanizma. A u središte pažnje stavili smo čoveka. Aktivirati ljudski faktor, razvijati demokratiju – ljudi su čuli te reči, video sam to na svojim putovanjima po zemlji. Ljudi su počeli da se kreću, prestali su da se boje, počeli su da govore o bolnim pitanjima, podržali potrebu za promenama.
Bio je konstruktivan i spoljnopolitički deo govora. Izrazili smo spremnost za dijalog sa Zapadom, sa Sjedinjenim Američkim Državama i sa Kinom. A istovremeno smo govorili: „Ne priznajemo pravo nijedne države ili grupe država na nadmoć ili nametanje svoje volje“. Mislim da je to i danas aktuelno i, uopšte, uvek je aktuelno.
Šta je uspelo, a šta nije, to je velika tema. Ali, ako bih ukratko rekao – uspelo je to da se za nekoliko godina promenilo kvalitativno stanje društva, promene i reforme omogućile su da se dostigne ona tačka nakon koje povratak u prošlost više nije moguć. Ali perestrojka je išla teško. Pravili smo greške, to moramo priznati. Neuspeh perestrojke 1991. godine bio je rezultat akcija pučista Državnog komiteta za vanredne situacije i onih koji su iskoristili situaciju posle puča da bi upropastili zemlju. Ali to ni na koji način ne potire značaj perestrojke.
Ko jos sluša ovog magarca
Da ima stida, Gorbacov bi se povukao iz javnosti i nikad se ne bi javio za rec.