Migranti u Švajcarskoj šalju sve više novca porodici i rodbini u domovini, a podaci govore da je reč o 6,5 milijardi franaka. Za pojedine familije je taj novac jedini izvor egzistencije, koji im omogućava da se prehrane, da imaju dom, tekuću vodu, da mogu decu da šalju u školu, a ima i onih koji udružuju sredstva da bi u svom rodnom mestu pokrenuli neki projekat od opšteg značaja, kaže u intervjuu za "20 minuta" Peter Nigli, direktor Alijans zid, lobi-organizacije za pomoć zemljama u razvoju.
Ova suma je duplo veća nego novac koji se izdvaja za pomoć zemljama trećeg sveta.
Međutim, po rečima Niglija, te dve stvari su neuporedive, jer zapravo postoje tri kanala novca prema siromašnim državama, od kojih je međunarodno obavezujuća pomoć zemljama u razvoju najmanji deo. Zatim dolaze privatne uplate zaposlenih u inostranstvu i konačno direktne investicije privrede, kao što je, primera radi, Nestle proizvodnja u Kolumbiji.
U poslednjih 10 godina se transfer novca migranata u njihove zemlje porekla skoro duplirao. Razlog za to su razlike u privrednom razvoju. Dok su evropske zemlje kao Portugal, Španija i Grčka ostale zaglavljene u dubokoj ekonomskoj krizi, švajcarska privreda je u istom periodu znatno ojačala -kaže Nigli.
Jedan veliki deo tog transfera je zato otišao mahom u južnu Evropu. "Svi migranti koje sam upoznao šalju svojim porodicama novac-izuzev naravno onih iz bogatih EU država. Oni osećaju obavezu prema svojim porodicama. Zato šalju novac čak i ako zbog toga moraju da žive na egzistencijalnom minimumu ovde u Švajcarskoj -zaključuje Nigli.
