Oko 500 migranata nagomilalo se na granici između Federacije BiH i Republike Srpske kod Novog Grada, gde ih danima bez prestanka dovozi policija Unsko-sanskog kantona.
Federalne vlasti ne mogu da se izbore s ovom krizom uplašene javnim i masovnim protestima u Bihaću, pa problem pokušavaju da prebace preko granice u Novi Grad, odakle stiže jasna poruka da policija neće dozvoliti njihovo stacioniranje na teritoriji Republike Srpske.
Na putu između Novog Grada i Bosanske Otoke, poslednjeg sela u Federaciji BiH, na međuentitetskoj granici već nekoliko dana tumara stotinak migranata. Policija Unsko-sanskog kantona tu ih dovozi, a oni pokušavaju da se vrate u Bihać. Ako uspeju, kantonalna policija ih opet odveze do ničije zemlje i prebije da bi bila ubedljivija.
– Tuku nas štapovima što jače mogu. Ima mnogo povređenih, onih koje je policija pretukla. Igraju se sa nama kao sa fudbalskom loptom. Ovde mi nismo ljudi – ispričao je Abid Ali iz Pakistana.
S njim između batina i granice luta Marokanac Abdul Halid. On ima samo 17 godina i kaže da ga je strah i da je život njihov u Federaciji BiH veoma težak.
Lutaju po njivama
Lokalne vlasti u Novom Gradu su upozoravale na ovakav scenario. Kažu, policija Unsko-sanskog kantona svojim vozilima i autobusima dovozi migrante na granicu na kojoj su potpuno bez kontrole. Načelnik Novog Grada Miroslav Drljača kaže da je tu već nekoliko dana 500 do 600 migranata, na čije ponašanje niko ne pazi, niti ih hrani ili brine o njima.
– Naravno da oni nisu pod bilo kakvom kontrolom. Tumaraju po okolnim baštama, njivama, ne zna se čime se hrane i naravno da je to ozbiljna opasnost za građane Novog Grada – zabrinuto je rekao načelnik Drljača.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik kaže da bez obzira na želje iz Federacije u Republici Srpskoj neće biti stacionirani migranti.
Ugledati se na Mađarsku
– Mislim da se ništa neće dobiti time što ih voze prema Republici Srpskoj. Čim izađu iz autobusa, migranti se vraćaju u kanton. Oni ne žele da ostanu u Srpskoj, a to što neke političke partije iz FBiH hoće da koncentrišu migrante, drugo je pitanje – naglasio je Dodik i objasnio da je ulazak u EU najlakši kroz Unsko-sanski kanton.
Prema njegovim rečima, zadatak vlasti je bio da spreči migrante da sprovode torturu nad ljudima u Srpskoj i to su ispunile. Predsednik Parlamenta Republike Srpske Nedeljko Čubrilović smatra da je problem migranata zapušten i da BiH nije iskazala potrebu da radikalno reši taj problem.
– Ne treba izmišljati toplu vodu, nego se ugledati na zemlje koje su taj problem efikasno rešile, kao na primer Mađarska. Iako je članica EU, Budimpešta je ne mareći na protivljenje Brisela to rešila na radikalan način uz podršku svojih građana – istakao je Čubrilović.
Za sporazum s Pakistanom
Migranata je najviše iz Pakistana i Maroka. Jedan od zaključaka poslednje sednice Predsedništva BiH bio je da Savet ministara sa svim zemljama potpiše sporazum o povratku migranata u matične zemlje.
– Pakistan ima neke verske ugovore u BiH, ali nikad nije zaključio ugovor o readmisiji, kao ni Maroko – rekao je Dodik.
Sevaju i noževi
Migranti u BiH postaju sve ozbiljniji bezbednosni problem, o čemu svedoče sve češće tuče i incidenti. Poslednji se odigrao u Tuzli, pri čemu su korišćeni noževi i letve, a nekoliko migranata je povređeno.
Ne boje se korone
Muke stanovništva Bihaća s migrantima, koje kantonalna vlast pokušava da prebaci preko granice u RS, dele i zdravstveni radnici i policija ne samo zbog tuča i krađa.
Ministarka zdravstva Unsko-sanskog kantona Nermina Ćemalović rekla je da su šestorica migranata pozitivni na korona virus, od kojih su dvojica pobegla iz izolacije i ne zna se gde se nalaze.
– Oni ne poštuju mere i sa njima je teško sarađivati, jer samo žele da odu. Ne zanima ih njihovo niti zdravlje građana kantona. Četvorica migranata, koja su još u bolnici, takođe hoće da odu, izlaze, puše, ne možemo da ih urazumimo – rekla je ministarka Ćemalović.
Na ivici opstanka
Migranti su postali provorazredno političko pitanje zbog kog se ljulja pozicija premijera Unsko-sanskog kantona Mustafe Ružnića, koji se u nemoći pridružio demonstrantima.
Građani Unsko-sanskog kantona u Bihaću su održali velike proteste protiv eskalacije migrantske krize. Bišćanima su najveću podršku pružili stanovnici Velike Kladuše kojih je došlo nekoliko stotina da pošalju poruku da su nezadovoljni radom državnih organa, Veća ministara, Predsedništva BiH, Granične policije i drugih. Zatraženo je da se izmeste migrantski centri i kampovi iz grada.
Njima se obratio Sej Ramić, bihaćki poslanik i jedan od kandidata za gradonačelnika Bihaća na lokalnim izborima i poručio im da moraju da budu jedinstveni, jer je ovo pitanje njihovog opstanka.
Enver Munjaković iz Velike Kladuše podržao je policiju, a narodu poručio da su prepušteni sami sebi i da ih je politika dovela do prosjačkog štapa i situacije da migranti imaju veća prava u državi.
Stranci draži od Srba
Vlastima u Federaciji BiH i Sarajevu o glavu se olupala politika za koju su u Srpskoj odmah prozreli da joj je cilj da migrantima menja etničku sliku. Očit primer bio je gradnja kampa u selu Lipa kod Petrovca, do rata isključivo nastanjenog Srbima. Nakon što su propali svi pokušaji da se vrate na imanja i u selo, Srbima je ostalo da preko međe gledaju migrantski kamp kraj svoje crkve.
Za manje od mesec dana migrantima u Lipi obezbeđeno je sve ono što Srbi povratnici u Federaciju BiH nemaju ni nakon 25 godina od rata. Predsednik Opštinskog odbora SNSD u Bosanskom Petrovcu Nemanja Davidović tada je ukazao da je za migrante, osim struje i vode, obezbeđen i internet.
– Ništa nije slučajno, pogotovo što su za vaskršnje praznike premeštali migrante iz Bihaća u selo Lipa u centar za 1.000 ljudi, koji se nalazi stotinu metara od hrama Vaznesenja Gospodnjeg. Sve to je neko dobro organizovao, smislio i uzeo veliki novac – upozoravao je Davidović i zapitao se koliko bi dobro bilo svima kad bi vlasti u FBiH vodile računa o svojim ljudima, bez obzira na to da li bi bio Srbin, Bošnjak ili Hrvat.
