Klimatske promene su jedna od najvećih pretnji čovečanstvu s dalekosežnim i razarajućim uticajima na ljude, životnu sredinu i ekonomiju, kaže za “Vesti” Duška Dimović, projekt-menadžer Svetske fondacije za prirodu – WWF Adria Srbija. Posledice poput, kako navodi, suša, jakih poplava i porasta nivoa mora, često su razlozi zbog kojih dolazi do iseljavanja.
– Nema tačne procene broja ljudi u pokretu danas iz dva razloga: zbog teškoća u razumevanju razloga za migraciju i nedostatka preciznih podataka o kretanju unutar države – objašnjava ona.
Prema nalazima iz poslednjeg Izveštaja o životu na planeti, koji priprema WWF s partnerskim organizacijama, pritisak čovečanstva na planetu je višestruko veći od kapaciteta prirode za obnavljanje.
– Takav globalni trend pokazuje da koristimo više resursa nego što imamo, stvarajući ekološki deficit i globalnu krizu prirodnih resursa. Sečemo mnogo više šuma nego što bi trebalo, trošimo pijaću vodu brže nego što se zalihe mogu obnoviti, ispuštamo više ugljen-dioksida nego što priroda može da skladišti – priča i upozorava da ako nestanu biljne i životinjske vrste, ekosistemi neće moći da nam omoguće čist vazduh, vodu, hranu i klimatske uslove koji obezbeđuju opstanak na planeti.
Problem je, ističe ona, što i dalje puno ljudi, među njima i neki donosioci odluka, smatraju da su prirodni resursi neiscrpni i da možemo da nastavimo sa dosadašnjim praksama bez većih posledica.
– Tu prvenstveno spada baziranje ekonomije na fosilnima gorivima i intenzivno korišćenje svih prirodnih resursa – navela je Dimović.
Očekivani efekti klimatskih promena su složeni i dalekosežni, pa ne čudi što se brojne globalne inicijative fokusiraju upravo na te probleme.
– Klimatske promene već pogoršavaju nesigurnost snabdevanja hranom, smanjio se i globalni rast prinosa pšenice i kukuruza, kao i drugih useva u Africi i na drugim mestima. Zemlje u razvoju doživljavaju 20 odsto više ekstreme toplotnih talasa nego krajem devedesetih. Broj pothranjenih ljudi porastao je na više od 800 miliona između 2014. i 2017. delom i zbog klimatskih šokova, posebno u subsaharskoj Africi i južnoj Aziji.
Brojni izveštaji govore da se, bez prilagođavanja na klimatske promene, do 2050. može smanjiti rast u globalnoj poljoprivredi i do 30 odsto.
– Pretpostavka je da će najviše biti pogođeno oko 500 miliona malih farmi širom sveta, a broj ljudi koji nemaju dovoljno vode porasti sa 3,6 milijardi na više od pet milijardi do 2050. Podizanje nivoa mora i olujni udari mogu oterati stotine miliona ljudi koji žive uz obale.
Klimatske promene mogu uticati da, kako kaže, još više od 100 miliona ljudi u zemljama u razvoju bude do 2030. ispod granice siromaštva.
– Kao posledice klimatskih promena očekuju se izmene u rasprostranjenju vrsta biljaka i životinja na globalnom nivou. Ističe i da ne postoji deo planete na kome je živi svet pošteđen posledica klimatskih promena. Povećanje temperature i suša mogu biti ozbiljna pretnja, odnosno jasan faktor ugrožavanja populacija većeg broja vrsta. Troškovi klimatskih promena za ljude, prirodu i ekonomiju su očiti, a brže prilagođavanje na njih je humanitarni, ekološki i ekonomski imperativ – zaključila je Duška Dimović.
Balkan “osetljiv”
– Po Globalnom indeksu klimatskog rizika za 2018. najugroženiji su: Japan, Filipini, Nemačka, Madagaskar, Indija, Šri Lanka, Kenija, Ruanda, Kanada i Fidži. Prema istraživanju “Germannjatć” u 21. veku najviše su pogođeni posledicama klimatskih promena: Portoriko, Mijanmar, Haiti, Filipini i Pakistan. Region Jugoistočne Evrope je prepoznat kao osetljiv na klimatske promene – kaže Duška Dimović.
Rad na zaštiti
– Niske ostrvske zemlje su posebno ugrožene, a ostrva na nekoliko metara iznad nivoa mora podložna čestim ekstremnim događajima, pa su potrebne ambiciozne akcije prilagođavanja da se spreči iseljevanje stanovnika. Neke države, poput Maršalskih ostrva i Maldiva, rade na zaštiti priobalnih područja sadnjom mangrova i obnavljanjem močvara koje mogu da prime dosta vode – rekla je naša sagovornica.
Ohrabrujuća strategija
Ohrabruje, kaže Duška Dimović, što je nova strategija rasta Evropski zeleni dogovor, kao prioritne aktivnosti EU prepoznala gubitak biodiverziteta, posledice klimatskih promena i degradaciju ekosistema.
– Očekuje se da sprovođenje plana osigura neophodne promene u ekonomiji, zaštiti prirode, životnoj sredini i celom društvu – navela je i dodala da je Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF u Srbiji uz podršku vlade Švedske pokrenula projekat Da nam klima štima.
