Moramo se urazumiti, pošto se zbog velikih vremenskih nepogoda pred našim očima sve češće dešava iseljavanje stanovništva, a ne sele se samo ljudi, već i životinje beže iz svojih prirodnih staništa, kaže za “Vesti” član Ekološkog pokreta Odžaka Dušan Mirković.
On ističe da se širom planete već osećaju promene klime za koje je, kako ukazuje, ustanovljeno da je kriv sam čovek jer je stvorio mnogo otpada i emisiju gasova, uzrokujući tako stvaranje fenomena staklene bašte.
– Mi jednim odlaskom u kupovinu iz prodavnice iznesemo 200 do 500 grama plastike putem kesa, flaša i druge ambalaže koju kada upotrebimo bacimo, a prirodi treba milenijum da razgradi plastični predmet, a 240 godina za kesu – priča kako se gomila otpad koji je opasnost za planetu.
Značajne promene klime su danas, kako ukazuje, evidentne i očigledne.
– Tokom zima imamo samo jedan, ili par snežnih dana, pa današnja deca gotovo ne znaju za sneg, dok ja pamtim pre pola veka kako su sneg i mraz stizali 29. novembra i trajali sve do marta – priča ovaj ekolog.
Ukazuje da postaje sve očitije da se na prostoru Srbije stvara mediteranska klima, pa će uskoro sadnju pšenice zameniti proso koji je otporan na veće temperature. Smatra i da za dve decenije neće biti poljoprivrede na našim prostorima bez dodatnog navodnjavanja.
– Generalno prete velike promene zbog čega poljoprivreda na našim, ali i mnogim drugim prostorima neće moći bez zalivnih sistema. Biće to jedini način da održimo voćnjake i polja sa žitaricama. Nepogode postaju sve intenzivnije i takva mora da bude i zaštita – ocenio je on.
Poljoprivrednici, kaže, zbog grada stavljaju zaštitne mreže da spasu rod voćki jer rade cele godine, a onda im zbog promene klime, jedna nepogoda uništi sav njihov trud i sve ode u propast.
– Na velikom toplotnom udaru će verovatno prve biti Turska i Grčka, a vrućine će se širiti ka severu. Već za pola veka mogli bismo da imamo drastične promene klime i bekstvo stanovništva tamo gde može normalnije da se živi, a to su severniji predeli – ukazao je naš sagovornik.
Sve se, upozorava on, brzo menja, a da bi se pakao koji može da usledi zaustavio, potreban je rast ekološke svesti i nova znanja.
– Neophodna je sadnja što više drveća. Čovek mora da ima svest da ako jedno drvo poseče, mora da zasadi dva, kako ne bi bilo neminovnog uticaja na eroziju zemljišta. Sadnja je rešenje za poplave, kao najčešće vremenske nepogode jer ako nema šuma koje apsorbuju velike količine snega i kiše, voda se sjuri u doline – objašnjava ovaj ekolog.
Sve manje vrabaca
Dušan Mirković kaže da se čovek uništava biodivirzitet, a kao primer navodi smanjenje broja vrabaca u gradovima, gde se masovno grade visoke zgrade, pa te ptičice nemaju gde da prave gnezda.
– Sve manje zelenila i šiblja koje je sklonište za ptice i životinje jer poljoprivrednici preoravaju površine na kojima je to rastinje što i floru i faunu dovodi u opasnost i iz korena menja eko sistem – kaže Mirković.
Beže i paukovi
Australiju su u martu pogodile poplave, nezapamćene u poslednjih pola veka, a moralo je da bude evakusano više desetina hiljada ljudi. Iz Novog Južnog Velsa je raseljeno više od 18.000 stanovnika, ali je i na hiljade paukova napustilo svoja staništa. Profesor Diter Hočuli sa Univerziteta u Sidneju kaže da ovi zglavkari, kad izbiju poplave, moraju da nađu viša područja dok se vode ne povuku.
