Širom planete je, tokom poslednjih pola godine, gotovo petostruko više ljudi se iselilo iz domova zbog klimatskih promena nego zbog ratova, pokazao je izveštaj Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC). Godišnje se u proseku zbog prirodnih nepogoda iseli više od 22 miliona stanovnika, a projekcije kažu da bi sredinom veka ta brojka mogla da preskoči milijardu ljudi.
Samo je od septembra 2020. do kraja februara 2021. raseljeno zbog promena klime oko 10,3 miliona ljudi, dok je tokom istog perioda zbog sukoba raseljeno oko 2,3 miliona drugih lica.
To pokazuje da ogromnu većinu raseljavanja izazivaju promene klime, prvenstveno zbog poplava i suša, od čega je čak 60 odsto u Aziji. Te brojke koje se odnose na polugodišnji period, kako je navela koordinator za migracije i raseljavanje IFRC u Azijsko-pacifičkoj regiji Helen Brunt, pokazuju ubrzani globalni trend migriranja zbog klime.
– Situacija se pogoršava, jer klimatske promene utiču i na postojeće faktore poput siromaštva, sukoba i političke nestabilnosti – istakla je ona.
Kaže i da složeni uticaj čini oporavak dužim i težim, jer ljudi jedva imaju vremena za to, a u međuvremenu su pogođeni novom katastrofom.
Statistički podaci Centra za nadgledanje internog raseljenja pokazuju da se u proseku 22,7 miliona ljudi raseli svake godine. Sklanjaju se zbog geofizičkih fenomena zemljotresa i erupcija vulkana, ali većina mora da se izmešta zbog događaja izazvanih vremenskim nepogodama.
Usled velikih poplava zbog monsunskih kiša, raseljeno je privremeno oko četiri miliona stanovnika severoistočne države Asam u Indiji i susednog Nepala, više desetina ljudi se vode kao nestali, a poginulih je blizu 190. Prethodnih dana su u Indoneziji i Istočnom Timoru poplave i klizišta odnele 101 život i dovele do novih ekoloških izbeglica. Peking je prošlog meseca pogodila najsnažnija peščana oluja u poslednjoj deceniji i izazvala 160 puta veće zagađenje od graničnog. U Kini je pre nekoliko godina zbog poplava raseljeno 1,3 miliona ljudi iz 26 provincija. U Somaliji je, kako su saopštile UN 2020, zbog poplava sklonjeno blizu 1,3 miliona ljudi, a pogođeno dva miliona. Povećan je broj prirodnih katastrofa, posebno poplava i suša, a ukupan broj raseljenih u toj zemlji, kako je navedeno, dostigao je 2,9 miliona, od kojih je za pomenutih 1,6 miliona bila potrebna hitna humanitarna pomoć. Zbog poplava u Nigeru uzrokovanih tromesečnim padavinama poginule su 54 osobe dok je oko 200.000 raseljeno, saopštile su UN. Najviše žrtava bilo je u prestonici Nijameju, a oko 11.000 domova je uništeno.
Očekuje se da će se više od milijarde ljudi suočiti sa prisilnom migracijom do 2050. zbog sukoba i ekoloških faktora, navodi se izveštaju Instituta za ekonomiju i mir za 2020. godine.
Balkan se najbrže greje i najbrže hladi, a promene klime su donele Srbiji, BiH nezapamćene poplave i svrstale ih među šest država najteže pogođenim ekstremnim vremenskim uslovima 2014. godine.
Prema podacima godišnjeg Globalnog indeksa klimatskih rizika, Srbija je na prvom, a BiH na trećem mestu. U izveštaju istraživačke organizacije Džrmanvoč na Konferenciji o globalnim klimatskim promenama u Parizu je 2015. navedeno da je u Srbiji šteta od poplava dve milijarde dolara, a u BiH zbog poplava i klizišta bilo raseljeno više od 90.000 ljudi. U Bugarskoj koja je na šestom mestu, poplave koje su je pogodile posle Srbije odnele su 31 život.
– Ekstremne padavine su nešto s čim će se ljudi i države najverovatnije suočavati zbog sve toplije klime – istakao je autor studije Sonke Kreft.
Trešnja kao vesnik
U Kjotu je drveće japanske trešnje procvetalo 26. marta, što je najraniji datum u poslednjih 1.200 godina. Stanovnici grada su od 812. beležili datum cvetanja što je pružilo uvid kako je globalno zagrevanje uticalo na promenu doba cvetanja. Sada se trešnjin cvet pojavljuje u proseku oko devet dana ranije nego s početka 20. veka.
Rade i vulkani
Prošlog meseca su dva vulkana na odvojenim ostrvima u Indoneziji eruptirala izbacujući pepeo u vazduh i piroklastični materijal niz njihove padine. Planina Merapi, koja se uzdiže do visine od 2.968 metara, eruptirala je nekoliko puta od 2018. Poslednja smrtonosna erupcija bila je 2010. kada je umrlo više od 340 ljudi, a 60.000 raseljeno.
