Grčki premijer Kirijakos Micotakis izjavio je da i dalje veruje da je moguće rešiti nesuglasice njegove zemlje s Turskom razgovorom s turskim predsednikom, i naglasio da dva suseda neće ratovati.
Odnosi ta dva saveznika u NATO i istorijska regionalna rivala posebno su zategnuti skoro tri godine, uz alarmantnu retoriku turskih zvaničnika. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je više puta rekao da bi turske trupe mogle da uđu u Grčku „jedne noći“ i čak je pretio da će Atinu pogoditi balističkim projektilima.
„Nećemo ratovati s Turskom“, rekao je Micotakis tokom sednice Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj.
– Trebalo bi da budemo u mogućnosti da sednemo sa Turskom kao razumni odrasli ljudi i da rešimo našu glavnu razliku, a to je razgraničenje pomorskih zona u Egejskom i istočnom Sredzemlju – dodao je on.
Micotakis je primetio da, iako je to „komplikovano pitanje zbog geografije Egejskog mora“, Grčka je uspela da reši slične nesuglasice s Italijom i Egiptom i razmišlja o tome da sličan spor sa Albanijom iznese pred Međunarodni sud pravde u Hagu.
– Sve dok se slažete oko pavila, a to je da probleme rešavate u skladu s međunarodnim pravom…. ne provocirate nepotrebno svoje komšije, držite kanale komunikacije otvorenim – rekao je Micotakis.
– Smatram da nikada nije od pomoći… ‘naoružavanje’ spoljne politike iz unutrašnjepolitičkih razloga. To obično nije dobar pristup jer na kraju trujete svoje javno mnjenje – rekao je MIcotakis.
I on i Erdogan se suočavaju sa izborima u prvoj polovini ove godine.
– Ne znam koja će vlada izaći u Turskoj, ali svakako mislim da postoje načini da se smanje tenzije, da se radi na pitanjima od zajedničkog interesa, da se pristane na neslaganje – rekao je grčki premijer. „Ali čak i ako se složimo da se ne slažemo, možemo to učiniti na civilizovan način“.
On je rekao da, iako je bilo „veoma, veoma teških trenutaka“ u odnosima s turskim predsednikom, „ne smatram da je nemoguće naći rešenje sa predsednikom Erdoganom“.
Dugo u sukobu oko niza pitanja, uključujući prava na teritorijalno i energetsko istraživanje u Egejskom moru i istočnom Sredzemlju, Grčka i Turska su triput došle na ivicu rata u poslednjih pola veka. Nedavne tenzije su usredsređene na prava na istraživanje energije u istočnom Sredzemlju i na prisustvo grčkih trupa na grčkim ostrvima u istočnom Egeju, u blizini turske obale.
Turska smatra da grčko vojno prisustvo na ostrvima predstavlja direktnu pretnju i da je zabranjeno međunarodnim ugovorima. Grčka uzvraća da sporazumi dozvoljavaju ograničeno vojno prisustvo i napominje da Turska održava značajno prisustvo trupa na turskom kopnu prekoputa grčkih ostrva.
– Pitam da li neko razumno veruje da grčka ostrva predstavljaju pretnju turskom kopnu, ili je realnije verovati da tursko kopno predstavlja pretnju grčkim ostrvima? – rekao je Micotakis.
On je napomenuo da je Turska izvršila invaziju na Kipar 1974. godine i da je ta ostrvska država od tada etnički podeljena, pri čemu je samo Turska priznala otcepljenu državu kiparskih Turaka na severnoj trećini ostrva. Turska invazija usledila je posle decenija međunacionalnih trvenja, a povod je bio državni udar na Kipru čiji je cilj bio ujedinjenje ostrva s Grčkom.
