Kolima stižemo do centra sela Plavna, na putu Negotin-Majdanpek. Centar čine 2 do 3 kuće, zgrada Mesne kancelarije, crkva i prodavnica. Po natpisima vidimo da je tu nekada bio i mlin, pa otkupna stanica mleka… Svi drugi meštani žive po zaseocima kojih ima više, kažemo žive mada su širom Evrope. Ovde budu desetak dana godišnje.
Ljubav prestaje na kraju NegotinaMićini roditelji, otac Svetozar i majka Ljubinka i Mićin brat Aca žive na 600 metara visine ispod Crnog vrha, koji je do pre nekoliko godina bio zelen, a sada je stvarno crn, posledice velikog požara i eksplozija municije iz Drugog svetskog rata. |
Naš domaćin Mića Pudarević stiže svojim džipom, da nas odveze još desetak kilometara kolskim putem, koji su na nekoliko mesta nedavne kiše odnele.
Slava je Sveti arhangel Gavrilo, okupiće se familija, da tradicionalno obeleže praznik koji sa dubokim poštovanjem obeležavaju ljudi u ovom kraju.
Džip grabi uz brdo i već smo na visini od pet stotina metara. Mića kroz otvoren prozor, pokazuje domaćinstva koja je zub vremena i odlazak u inostranstvo na rad, zauvek uništio.
Stižemo pošteno istruckani, dočekuje nas Mićin sin Aleksandar koji "pomaže" majci Dojni i baki Ljubinki oko slavskog ručka. Ovo je pravi raj za malog Aleksandra koji u Beču živi sa majkom i tatom.
Tu su i pristigli gosti Martinović Dimitrije i Dragica, Mitulović Dušan i Milanka prijatelji iz Urovice, koji su penzije stekli u Austriji. Zatim Đurović Slavko i Živana, penzioneri, koji danas žive u Sremčici kraj Beograda, a radni vek su proveli u Nemačkoj. Slavko je godinama bio aktivan u srpskom, nekada jugoslovenskom klubu u Švebiš Gmindu. Danas povremeno putuju u Nemačku.
Sedamo za sto. Okreće se slavski kolač u lepoj i čistoj velikoj sobi za slavlja. Sve po običaju, uz molbu da godina bude rodna za one koji su sejali i radili. Uz sve đakonije i probrana pića, vino je iz manastira Bukovo kod Negotina, služe i pečeno prase i jagnje koje paslo na obroncima netaknute prirode.
Svi su veseli i nasmejani, ide šala i stižemo do priče ćerke Đurovićevih koja živi u Obrenovcu i priča detalje spašavanja u noći kada je pobesnela Kolubara, poplavila grad. Smireno, bez gorčine, priča o minutima koji su protekli dok je vodena stihija plavila kuće i stanove.
I priča začas ode neko drugom događaju, svi pominju ovo neobično leto, predstojeća putovanja do Austrije i Nemačke… Divni domaćini, prebacuju nas nazad u Plavnu, na slobodnu teritoriju, kako neko u šali reče.
Nestaju domaćinstva– Vozimo grebenom koji je prirodna granica između opština Negotin i Majdanpek. Tamo sa desne, jabukovačke strane, bilo je desetina velikih familija. Nema više nikog, kuće su se urušile. Ista slika je i sa leve strane, eno tamo je bilo veliko domaćinstvo – pokazuje nam Mića.
Do pre samo tridesetak godina tu su bile kuće, ljudi u polju i cika dece. Sada nema ni ruševina. I onda scena da ne poverujete, na sred puta kombajn u kvaru. Neverovatna slika da još ima ljudi koji seju pšenicu i ovas. Hrane stoku. Sir, koji je izuzetnog kvaliteta prodaju, baš kao i Pudarevići, u Beogradu. |
