Srbiju, posle osvajanja srebrne medalje na Mundobasketu, čeka vruće košarkaško leto – Evropsko prvenstvo, kvalifikaciono za Olimpijske igre 2016. u Riju. Selektor Aleksandar Đorđević ističe da naša košarkaška reprezentacija teži ka sportskim visinama koje ispisuju istoriju. Zato je na početku i usledilo pitanje da li se, kao rođeni pobednik, slaže da je još jednom, ovoga puta kao selektor, spasio srpsku "kraljicu igara"?
– Ne slažem se. Ne krijem da bih voleo da je to istina, ali ovaj rezultat je plod jednog zajedničkog planskog rada, koji sam ja kao najodgovorniji zacrtao i postavio ciljeve, a tim znalaca sproveo u delo, uz ogromnu ulogu igrača – kategoričan je Sale Nacionale.
x Posle srebrne medalje na Svetskom kupu, javnost čini se s pravom na Evrobasketu očekuje novi uspeh. Možemo li ponovo na pobedničko postolje?
– Možemo, ali samo ukoliko odmah zaboravimo na nedavno osvojenu medalju i "okupamo se u skromnosti", uz veliku dozu realnosti. Čeka nas najteže i najzahtevnije leto do sada. Hteli smo bicikl – pedalajmo!
x Da li Vaša izjava da u Francuskoj ciljamo na zlato stvara pritisak pred Evropsko prvenstvo?
– Ako mislite da je ta izjava izrečena zbog nekih pritisaka, na pogrešnom ste putu. Moji saradnici i igrači su je shvatili na pravi način, zato što me poznaju i znaju šta ta poruka znači. Mi težimo ka sportskim visinama koje ispisuju istoriju. To je jedini način na koji ja shvatam takmičenje u sportu – težiti da se bude najbolji!
x Posle dve propuštene Olimpijade, odlazak u Rio de Žanerio nameće se kao imperativ. Šta bi za košarkašku Srbiju značio odlazak na Igre 2016, prve kao samostalna država?
– To je jedan od ciljeva, ali Evrobasket je sada prvi zadatak, glavni cilj i naš imperativ. U sportu se stepenice ne preskaču, pošto je rizik da se sapleteš veliki.
x Posle povrede, ali i najave oproštaja Nenada Krstića, hrabri igra Bobija Marjanovića. Da li je on ta petica uz Miroslava Raduljicu?
– To je košarkaš koji je već bio na širem spisku reprezentacije. Sigurno je da se samo dobrim partijama igrač nameće selektoru, a Boban igra dobro.
x Milan Mačvan je najavio povratak u reprezentaciju. Računate li na njega?
– Ne postoji takav pojam kao najava povratka, pogotovo što se poziv zaslužuje kvalitetom i igrama, a mislim i da je njegova izjava pogrešno interpretirana u medijima. Dobro je da igrači imaju reprezentativne ambicije, a Mačvan ih je istakao kao svoje.
x Koliko ste zadovoljni dosadašnjom formom mladih Jokića, Mitrovića, Marinkovića…
– Pratimo formu i ponašanje svih igrača i njihov razvoj. Mladi su uvek primarni u mojoj interesnoj sferi kao trenera.
x Da li ste zadovoljni načinom na koji Crvena zvezda ove sezone predstavlja srpsku košarku u Evroligi?
– Po funkciji mog posla, ja drugačije gledam košarku.
x Partizan oscilira u formi, verujete li da će se u drugom delu sezone vratiti na staze uspeha?
– Isti odgovor kao na prethodno pitanje.
x Smatrate da Jadranska liga nije donela mnogo dobrog našoj košarci?
– Naši vrhunski klubovi su samo poslužili da se ojačaju naši rivali iz regiona. Oni su mogli da igraju sa jakim klubom i da iz toga unaprede sebe i svoje sredine, a na drugoj strani su propadale nekada snažne srpske košarkaške sredine. Verujem da bi mnoge sredine u Srbiji brže košarkaški napredovale kada bi se srpski vrhunski klubovi nekoliko puta godišnje pojavljivali u njima, oni bi dizali te centre i njihovu motivaciju da jednom budu na takvom nivou da mogu da pobede Zvezdu i Partizan.
x Problem je prohodnost u evropska takmičenja, a Vi se zalažete za našu, homogenu ligu iz koje bi Srbija imala put ka Evropi.
– Pre četiri meseca imali smo sastanak sa predstavnicima Evrolige, iniciran sa moje strane. Maljković i ja smo imali predlog – da mi Evroligi omogućimo neki novac i ako im dajemo 20.000 ljudi svake nedelje, da li Evroliga može to da prihvati i omogući naše prisustvo u najvećem takmičenju. Oni su rekli da o tome možemo da razgovaramo. Mi im nudimo srce košarke, nudimo im pravu atmosferu, ekipe koje žele da dođu i da igraju u takvom ambijentu. Možda sada nema novca za tako nešto, ali ozbiljni planovi se prave dugoročno i to tako treba gledati.
x Dragan Đilas, predsednik KSS, javno vam je zahvalio što ste u sklopu priprema nacionalnog tima obezbedili jednog od sponzora – Svis gas. Hoćete li i dalje, u teškoj finansijskoj situaciji, pomagati na ovaj način Savez i reprezentaciju?
– Dužnost i obaveza nam je da pomognemo koliko možemo i smatram da je i u tim segmentima, marketinškim, naša saradnja bila na zavidnom nivou. Situacija nije najbolja, podrazumeva se da i ubuduće, svi radimo najbolje što možemo, da olakšamo priliv novca u Savez, a i košarku. To je preduslov pravog planiranja i funkcionisanja jedne sportske krovne organizacije. Najvažniji i najosnovniji uslov za lakše funkcionisanje tog segmenta je odrađen letos, a to je rezultat A selekcije. Brava velikih vrata čeka da bude otključana, potrebno je da se okrene ključ nečijom rukom i to što pre, jer vreme prolazi.
x Kako komentarišete činjenicu i koliko olakšanje za rad Saveza predstavlja to što je Đilas sa saradnicima uspeo da vrati dugove KSS (1,3 miliona evra) i da je račun Saveza posle mnogo godina na nuli?
– Sigurno da je to bilo dobro, ali je već dosta vremena prošlo od tada. Mora se dalje, napred. Nula ne sme da bude naš cilj, već mnogo veća pozitivnost na računu. KSS ima mnogo većih prepreka i slabosti od finansijskih, koje indirektno i direktno utiču kako na ekonomsku moć naše kuće košarke, tako i na spoljnu sliku. Na našu sreću, medalja je oko vrata, pa se njenim sjajem bori da prevlada i pomogne u rešavanju problema – zaključio je Đorđević.
Pavlović u kombinaciji
Postoji li mogućnost da Aleksandar Pavlović konačno zaigra za Srbiju?
– Ambicije igrača se ne smeju vezivati za tabloidna novinarska "saznanja". To nije moj način rada, a i medijima smeta u preciznom i tačnom izveštavanju. Sa Sašom imam jasnu situaciju i već odavno direktnu komunikaciju, kao uostalom i sa svim ostalim kandidatima – kaže Đorđević.
Kićanović kao garancija
Ispričao je popularni Sale Nacionale kako je Vlade Divca sprečio da potpiše za crveno-bele i postane njihova legenda:
– Znali smo se iz mlađih reprezentativnih kategorija i jednom sam mu predložio da dođe u Partizan. Možda je on došao zbog našeg drugarstva i zbog načina na koji smo tada pravili ekipu zajedno sa Draganom Kićanovićem, koji je bio vođa i imao viziju kako da spoji nas mlađe sa iskusnim igračima. Iskoristio je popularni Kića moje prijateljstvo sa Divcem, Žarkom Paspaljem, Ivom Nakićem i Predragom Danilovićem i mi smo sa starijima uspeli da napravimo dobar tim.
U Zvezdi samo trenirao
Đorđević se prisetio i kako je on zamalo završio u Zvezdi posle odlaska iz Radničkog sa Crvenog krsta:
– U to vreme se počinjalo u školskim sekcijama i moja je škola bila pri Crvenoj zvezdi, a moj prvi trener bio je Božidar Maljković. Posle nekog vremena, škola je od moje 12. godine, bila pod patronatom Radničkog i ja sam igrao za kadete i juniore tog kluba. Kada se stvar raspala, moj tadašnji trener je poveo deo ekipe na Mali Kalemegdan, ja sam ostao u Radničkom razmišljajući šta da radim. Ipak, krenuo sam sa Maljkom u Zvezdu, bio tamo desetak dana, posle kojih mi je rekao da mogu da ostanem da treniram, ali da sa mnom ne računaju u budućnosti. U to vreme, u Zvezdi je bilo mnogo igrača moje konstitucije. Mi smo bili blizu prvog tima i gledano iz današnje perspektive, dobro je što su me tada tamo tako ocenili. Tada sam to shvatao lično, a sada vidim da je, ipak, neka struka stajala iza takve odluke. Prihvatio sam poziv mog druga Vlade Dragutinovića, obukao crno-beli dres i uskoro postao prvotimac!
Tim najvažniji
Đorđević je naveo zanimljiv primer da ilustruje kako je tim najvažniji u košarci:
– Svi se sećaju utakmice finala EP u Grčkoj 1995. i mog 41 poena, ali niko ne govori o polufinalu tog takmičenja kada sam bio najgori na terenu! Taj primer sam letos navodio momcima da bih objasnio kako svako od njih u jednom trenutku može da bude najvažniji u timu – bilo onaj koji izvede jedno bacanje u prelomnom trenutku, bilo lekar koji "zakrpi" igrača na klupi. Zato smo odigrali kako treba i ušli u finale!
Dudina lekcija
Đorđević je prokomentarisao neslaganje sa Draženom Petrovićem i činjenicu da ga tadašnji selektor Dušan Ivković nije vodio na nekoliko važnih takmičenja:
– U to vreme, 1989. godine, napravljena je reprezentacija koja je rasturila sve rivale na EP u Zagrebu, a mene nije bilo na spisku ni od 16 igrača, iako sam slovio za, možda, najboljeg plejmejkera u državi u tom trenutku. Ali, za tim nije najvažnije da igra 12 individualno najboljih košarkaša, već 12 najboljih koji mogu da se uklope u trenersku viziju. Ja sam bio napadački orijentisan plej, Dražen je bio veliki strelac i potrošač lopti i nije mu bio potreban takav tip igrača na terenu, već neko ko je pasivniji u napadu, a borbeniji u odbrani. Za njega su bili perfektni Jure Zdovc, Zoran Radović – s njima se bolje razumeo. Taj tim je odličan primer kako se pravi šampionska ekipa. To meni tada nije bilo po volji, jer je bilo po mojim leđima, shvatao sam to lično, ali danas to razumem. To je za mene bila super ljudska škola!
