Mi smo šampioni siromaštva

Članovi organizacije Srbi za Srbe

Svedoci smo moralnog sunovrata, gubitka sigurnosti i perspektive, razaranja tradicionalnih vrednosti i pokušaja uspostavljanja novih, zasnovanih na čisto materijalističkom pogledu na svet, nihilističkom i hedonističkom životu. Svedoci smo da je mlad čovek potpuno doveden u stanje apatije, nezainteresovano gledajući kako se oko njega odvija život. U tom poremećenom sistemu vrednosti iznikla je grupa svesnih i mladih ljudi iz matice i inostranstva, kojoj se priključio i Igor V. Stevanović 2009. godine kao volonter. Danas je koordinator humanitarne ogranizacije Srbi za Srbe za jugoistočnu Srbiju. Danas je student završne godine Pravnog fakulteta u Nišu.

Posebnu zahvalnost dugujemo Humanitarnom mostu i frankfurtskim "Vestima": Igor V. Stevanović Pravnik humanitarac Igor V. Stevanović rođen je u Nišu 1992. godine. Završio je osnovnu školu "Ćele kula" i Gimnaziju "9. maj" u Nišu, nakon čeka je 2011. godine upisao Pravni fakultet u Nišu, gde je trenutno na četvrtoj godini. Organizacija Srbi za Srbe je osnovana 2005. godine. Cilj organizacije je bio da animira naše ljude u matici i inostranstvu kako bismo zajedničkim snagama pomagali onima kojima je pomoć najpotrebnija, a to su mnogočlane porodice u Srbiji tako i drugim zemljama gde srpske porodice žive. Koordinator je za jugoistočnu Srbiju, glavni urednik austrijsko-nemačkog omladinskog časopisa "SPOJI" i predsednik i osnivač studentsko-učeničkog udruženja "ORNAS" koji deluje na Univerzitetu u Nišu.

Šta razlikuje Srbe za Srbe od drugih sličnih organizacija?
– Osim toga što organizaciju čine uglavnom mladi ljudi, najveća specifičnost u vezi sa ovom humanitarnom organizacijom je ta da je ona od samog osnivanja funkcionisala potpuno transparentno jer sve donacije koje su donatori slali mogle da se vide na sajtu humanitarne organizacije (njnjnj.srbizasrbe.org) a takođe je i svaka pomoć kojom su porodice pomognute dokumentovana slikama i računima.

Organizacija je zadobila veliko povrenje u zemlji i inostranstvu?
– Transparentnost je privlačila sve veći broj donatora pogotovu iz inostranstva koji su u poslednjih 20 godina imali jako loše iskustvo sa mnogim humanitarnim organizacijama jer pomoć nije stizala na pravo mesto. Za poverenje koje smo zaslužili u dijaspori najzaslužniji su naši registrovani ogranci u Republici Srpskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Švajcarskoj, Austriji a odskora i u Nemačkoj.

Kada ste se priključili organizaciji?
– Ovakav način rada humanitarne organizacije Srbi za Srbe privukao me je da se pre pet godina sa nepunih 18 godina priključim kao volonter i pomognem pre svega ugroženim porodicama u jugoistočnoj Srbiji jer u tom delu Srbije ima puno mnogočlanih porodica koje žive u jako teškim uslovima.

Kakvo je stanje u Srbiji što se siromaštva tiče?
– Kako pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, sa stopom siromaštva od 24,6 odsto Srbija zauzima prvo mesto među siromašnim zemljama Evrope. Samo u Srbiji ispod granice siromaštva živi preko 700.000 ljudi, tako da smo se mi od početka trudili da pomognemo tamo gde je najpotrebnije i gde ima najviše ugroženih.

Zna li se koliko ste porodica pomogli dosad?
– Za ovih devet godina pomogli smo preko 400 porodica sa preko 1.500 dece.

Imali ste i akciju u prolećnim poplavama?
– Zbog velikih majskih poplava organizovali smo akciju koja još traje "Borba protiv poplava" gde smo za sada sakupili skoro 600.000 evra koje će biti utrošene za popravku poplavljenih objekata i druge pomoći porodicama iz Srbije i Republike Srpske koje su nastradale.

Koliko je organizacija ukupno sakupila novca do sada?
– Prema našem izveštaju, do kraja avgusta ove godine sakupili smo preko 1.000.000 evra.

Čime se rukovodi vaša organizacija?
– Najkraće rečeno filozofija naše organizacije se ogleda u staroj kineskoj poslovici: "Daj čoveku ribu i nahranićeš ga za jedan dan, nauči ga da peca i nahranićeš ga za ceo život". Tako da smo pre svega fokusirani da obezbedimo porodicama trajniju pomoć, koja dolazi do izražaja najviše kod porodica koje žive na selu.

U čemu se sastoji pomoć?
– Pomoć se najčešće sastoji u kupovini kokošaka, koza, svinja, krava, mašina za obrađivanje zemlje i drugim stvarima koje su potrebne kako bi porodica uspela sama da stane na noge. Takođe imali smo i nekoliko velikih akcija u kojima smo najugroženijim mnogočlanim porodicama kupovali ili renovirali domaćinstva.

Imali ste uspešan sportski projekat?
– Od 2012. godini u saradnji sa Košarkaškim savezom Srbije pokrenuli smo humanitarno – sportski projekat "Trojka iz bloka" koji je za sada održan u preko 15 gradova i čiji je cilj da se obezbede kupatila ugroženim porodicama koje nisu imale kupatilo, pa smo pomoću turnira za sada napravili više od 10 kupatila. Zbog majskih poplava odlučili smo da u narednom period pomoć koji je sakupljena u sklopu ovog projekta preusmerimo na poplavljene.

Dosta ste aktivni i u Pčinjskom okrugu?
– Što se tiče pomoći u Pčinjskom okrugu, moram da kažem da sam posebno vezan za taj kraj jer sam poreklom iz Vranja, pa me je situacija u tim krajevima posebno pogodila. Uspeli smo da organizujemo ogranak humanitarne organizacije Srbi za Srbe u Nišu u čijem radu učestvuje desetak volontera i volonterki koji su uspeli da za četiri godine pomognu petnaestak porodica iz jugoistočne Srbije.

Naš list ima dobru saradnju sa vama?
– Posebnu zahvalnost u našem radu u Pčinjskom okrugu dugujemo Humanitarnom mostu i frankfurtskim "Vestima" koji su nam svojim tekstovima o nesrećnim sudbinama porodica iz Vranja i okolnih vranjskih sela, omogućili da saznamo za te porodice i pomognemo ih u skladu sa našim mogućnostima. Za sada smo pomogli nekoliko porodica. Hteo bih da pozdravim vaše čitaoce i da im zahvalim na pomoći koju šalju, jer sam se lično uverio koliko je pomoć značila ovim siromašnim porodicama.

Nakon pisanja u "Vestima" o porodici Antić iz Drenovca kod Vranja pomogli ste ovoj ekstremno siromašnoj porodici.
– Stanje u kojem žive otac Novica i majka Dušanka sa decom Miljanom, Aleksandrom, Stefanom i Dimitrijem nedostojno je života u 21. veku.
Stanje u porodici otežavaju činjenice da otac ima problema sa alkoholom, što pokušava da izleči, i da majka ima psihičkih problema, teško komunicira i nije sposobna da se brine o sebi. Sav teret oko vođenja domaćinstva pao je na najstarijeg sina Aleksandra i najstariju ćerku Miljanu. Porodici Antić smo obezbedili: kupovinu domaćinstva, dva kreveta na rasklapanje, dva jorgana, osnovne životne namirnice, dve koze, pet kokošaka nosilja, zamrzivač, šporet na drva, motornu testeru, četiri džaka brašna, četiri džaka koncentrata za kokoške nosilje.