Mesto nam je u Brazilu

Dolazak baš u ovom predmondijalskom trenutku u Brazil jeste privilegija. I lepo je biti reprezenativac Srbije u Sao Paulu (uprkos lošim vestima sa ulica ovog grada). Ipak, obeležja predstojećeg svetskog prvenstva koja vrebaju na svakom koraku neodoljivo podsećaju na srećna vremena. Na period pre četiri godine, kad se i u Johanezburgu, baš kao sada u Sao Paulu pričalo o fudbalu, ali i (ne)bezbednosti i strahu od nasilja na ulicama.
– Nije baš lako da se izbaci iz glave pomisao da idemo kući odavde kad sve počinje, mada, iskreno, ja sam to odbolovao kad smo eliminisani iz kvalifikacija. I ostavio iza sebe. Stalno ponavljam da nemamo ništa ako ostanemo u prošlosti – rekao je Aleksandar Kolarov. – Hajde da mislimo na budućnost. Da budemo pametni protiv Brazila, a posle da mislimo na ono što nas čeka od jeseni.
Nadovezao se kapiten Ivanović
– Teško nam je, zaista. Svesni smo šta propuštamo. Ovo je najkvalitetnije u fudbalu što možeš da doživiš. Mene posebno muči što je Mondijal baš u Brazilu. Ovde se fudbal drugačije gleda. I nema nam boljeg otrežnjenja od ovog osećaja. Da više nikad ne budemo pametni "posle bitke". Već da na vreme mislimo o svojoj sudbini i uradimo sve da budemo uvek među učesnicima velikih takmičenja.
Polazne tačke sa kojih sutrašnji meč na Morumbi stadionu čekaju dve reprezentacije potpuno se razlikuju. Totalna euforija u redovima domaćina. I ljudska želja da, kad već moraju, "orlovi" što pre odlete u porodična gnezda.
– U svakoj drugoj situaciji, ovaj meč, poslednjih 90 minuta u sezoni, bio bi ogromno opterećenje. A sada je kao finale svetskog prvenstva. Jer, mi nismo učesnici Mondijala. I ovo je prilika da pokažemo da nam je ovde bilo mesto. Da možemo da se nosimo sa jednom od recimo tri najbolje svetske selekcije.
Sa kapitenskim tandemom potpuno se složio i Ljubinko Drulović, vršilac dužnosti selektora.
– Za 20 godina profesionalne karijere nisam dočekao priliku da zaigram protiv Brazila. A igrači sada imaju tu privilegiju da igraju na tlu ove zemlje, pred zvaničan start verovatno najspektakularnijeg svetskog prvenstva u istoriji. Siguran sam zbog toga da će motiv da se pokažemo u Sao Paulu biti ogroman. Potrebno nam je samo još da bude koncentracija na maksimumu i da taktički pariramo i zatvorimo prilaze našem golu. A da se branimo nećemo, to je sigurno. Nisam trener defanzivac, niti mislim da bi nam to donelo nešto dobro u ovoj situaciji.

TRAUMATIČNO ISKUSTVO REPORTERA SA SVETSKOG PRVENSTVA
Kako je opljačkan srpski novinar
Samo 20 sekundi proveo je srpski izveštač na tlu Sao Paula, i već je bio žrtva pljačkaša. Tročlana banda, kako je procenila ovdašnja policija, stigla je iz Bolivije. Aleksandar Gligorić, novinar portal Možarsport čim je kročio na jedan od gradskih trgova višemilionskog brazilskog grada napadnut je i opljačkan. Banditi su prišli sa leđa, sprejom isprskali Srbina i istrgli torbe sa kompjuterima i torbicu sa novcem i ličnim dokumentima.
– Zaista, sve se tako brzo odigralo, da nisam stigao da se osvestim šta mi se dogodilo – prepričavao je Gligorić izveštačima iz Srbije koji su u Sao Paulo došli u pratnji reprezentacije. – Izašao sam iz autobusa koji me je vozio od aerodroma. Uzeo prtljag i krenuo, kako su mi rekli, da pređem 300 metara do hotela. Trojica napadača prišla su i odnela kompjutere, torbicu sa novcem i dokumentima. Sve to gledalo je desetak taksista. I niko se pomerio nije.
U stanici policije – razočarenje…
– Nisu se nešto mnogo trudili. Zadržali su me četiri sata za obavljanje administracije, sastavljanje zapisnika. I sve što sam dobio od njih, bila je procena da se radi o Bolivijcima, jer je to, navodno, njihov reon. Tek kad je neki od rukovodilaca saznao da sam novinar, nastala je neka panika među njima. Ali, za mene mala uteha. Čak ni telefon ili internet nisam dobio na korišćenje. Iako sam ih molio, samo da se javim, bar da sam živ i zdrav…
Srećom po nesrećnog kolegu, u hotelu su bili više nego predusretljivi.
– Pružili su mi, što se kaže, onu prvu, preko potrebnu utehu. Da se malo saberem od šoka. Srećom po mene, iako baš nisam imao sreće, nije bilo fizičkog kontakta. Ni oružja, hvala bogu. "Samo" su uzeli ono što im je potrebno. Gazda hotela koji sam ranije rezervisao odmah je dao novac, za prvo vreme.
Važna okolnost je i prisustvo srpske reprezentacije u Sao Paulu.
– Savez je odmah pritekao u pomoć, kontaktirao sam i ambasadu. Naravno, ne treba ni da naglašavam angažman moje redakcije, svu pomoć koju su pružili.
I sada?
– Sada na posao – uz osmeh je rekao Gligorić. – Verujte, posle šoka polako se vraćam u život. Istina je, nisam očekivao da mi prvi izveštaj u mondijalskom dnevniku bude sa ovom temom. Spremam se da mi ovo bude kruna karijere. Svetsko prvenstvo u Brazilu! Šta može lepše od toga. Tako sam se i osećao po sletanju u Sao Paulo. A onda da sve ovako krene. Da meni novinari postavljaju pitanja umesto da ja to radim. Ali, idemo dalje. Kompjuter ću pozajmiti od kolega koje se vraćaju u Beograd. Pasoš će već nekako stići. Problemi će biti rešeni. Istina, ostaće ružna uspomena, šta je, tu je – zaključio je Gligorić.