Da je hrana u Srbiji skupa odavno je poznato, a da bi se napunila minimalna korpa potrebno je čak 313 evra ili oko 61 odsto prosečne zarade u Srbiji. Građani ne vode računicu, a Vesna R. kaže da njena porodica i ona toliko mesečno i imaju, a to im je za hleb, mleko i neko povrće i voće.
Ona napominje da meso retko kupuju osim ako nije na akciji ili ako se kupuje na više kod seljaka. Prema njenim rečima, ljudi najviše jedu ugljene hidrate, a od mesa piletinu i to nedeljom.
Mladen Radović iz Ministarstva trgovine objašnjava da je radnom čoveku neophodno 2.280 kalorija dnevno.
Prosečna potrošačka korpa ima 75 stavki i uz osnovne namirnice sadrži poneku kartu za bioskop, pozorište, večeru u restoranu, a košta oko 600 evra. Da podsetimo, prosečna plata je oko 466 evra. To znači da razlika iznosi 134 evra, s tim što je ona za više od 300.000 zaposlenih na minimalcu drastično veća budući da oni trenutno primaju nešto više od 27.000 dinara (225 evra) i preko svojih predstavnika u sindikatu pokušavaju da se izbore za najmanju zaradu od 30.000 dinara (250 evra).
Dušan Uzelac sa portala Kamatica kaže da posle namirenja troškova za puku egzistenciju, ne ostaje ništa za edukaciju, kulturno uzdizanje i sve one sadržaje koje mnogim građanima predstavljaju luksuz, a to su izlazak u pozorište i bioskop ili odlazak na neki kulturni događaj. Većini je zbog velikog raskoraka između primanja i životnih troškova , bez sumnje, san i obnavljanje garderobe.
Prosta računica pokazuje da je u Srbiji za litar ulja potrebno raditi 19 minuta, za kilogram čokolade tri sata, a za televizor osam dana. Da bi kupili automobil niže klase građani Srbije u proseku moraju da rade godinu, pet meseci i 14 dana.
– Gotovo je nemoguće živeti sa jednom prosečnom platom, pogotovo ako je u pitanju tročlana porodica. Troškovi su ogromni. Što se tiče hrane, manje-više u svim gradovima je isto. Hrana se kupuje na akcijama u marketima i na pijacama. Troškovi komunalija, naročito grejanja, su visoki – kaže dr Vladana Hamović.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, podseća da 80.0000 radnika u Srbiji ima platu od svega 185 evra. Sa tim primanjima minimalna potrošačka korpa može da se zaradi samo ako rade bar dva člana porodice. Beda se produbljuje i broj siromašnih u Srbiji bio bi i veći da nema pomoći od rodbine sa sela i rođaka iz dijaspore.
– Plate i penzije teško mogu da pokriju osnovne troškove, a ako se neko od ukućana razboli ljudi moraju da pozajmljuju novac da bi kupili lekove – ukazuje dr Hamović.
Učestale krađe hrane
Krađe u prodavnicama porasle su 12 odsto u poslednje dve godine, a ljudi bez plaćanja pokušavaju da iznesu hranu, piće, žilete, baterije…
Suhomesnati proizvodi, kafa, parfemi, žileti i baterije najčešće se “lepe za ruke” kupaca, koji sve masovnije kradu po prodavnicama i velikim trgovinskim lancima. I to čine najviše zbog nemaštine. Gladni građani pokušavaju da iznesu sve što bi im koristilo da prežive, počev od hrane do robe koju mogu da preprodaju.
Dovijaju se da prežive
Sa jednom platom teško se živi i u unutrašnjosti. U Leskovcu je, recimo, prosečna plata 338 evra, pa se građani dovijaju kako znaju i umeju.
Problem je što prosečnu platu prima tek četvrtina zaposlenih, a ostali po dvestotinak evra mesečno ili su na birou za nezaposlene.
