Zato je, pre nego što definitivno ode u političku povijest, predsednik Hrvatske rešio da pokuša ispeglati svoju savest tamo gde mu se učinilo da je najviše zgrešio. Kod Srba! Na samom kraju mandata otišao je da poseti neke porodice u selima na području opština Vrginmost, Vojnić i Krnjak, koje su se vratile iz izbeglištva.
Mesićevu turneju po Kordunu režirao je Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba, čovek koji još od "Oluje" baulja po Krajini, ne libeći se da suoči hrvatsku javnost sa svakom srpskom tragedijom koju je evidentirao.
Mediji su zabeležili da je Mesić bio "neugodno iznenađen" uslovima u kojima Srbi žive. Čak se zaprepastio! Posebno u selu Šljivovac gde su ga doveli kod Dušana Janjića i njegove supruge Branke. Janjići žive u bivšem kokošinjcu od nekih pet kvadrata koji su "adaptirali" za stanovanje (krevet, sto, stolica i polica), čekajući obnovu svog imanja koje su u avgustu 1995. "junački" uništili Tuđmanovi i Mesićevi momci.
Snebivajući se pred tv kamerama, predsednik svih Hrvata obećao je Janjićima da će gradnja njihove kuće početi već "sljedeći tjedan" i da će imati svoj krov nad glavom najdalje do proleća. Priznao je i da je Janjića kokošinjac najgore što je video u svom životu, a prisetio se, kažu, i partizanskih zbegova u Drugom svetskom ratu gde je, kako reče "doživio kako je to bilo živjeti po šumama u bajtama".
Kao i kod većine starih ljudi, i u Mesićevom sećanju je "bistrije" ono što se desilo pre 60 i kusur godina, nego ono od pre 18 ili 20. Tako je, na primer, 1990. i 1991. godine poručivao pored ostalih, i Janjićima : "Srbi iz Krajine oru zemlju u Hrvatskoj, a mole Boga da kiša pada u Srbiji".
Ili: "Ne misle valjda Srbi iz Krajine da mi u ovim šleperima iz Mađarske vozimo naliv pera – malo sutra gospodo".
Ili: "Srbi će iz Hrvatske odnijeti onoliko zemlje koliko su na opancima donijeli". Da li je Stipe pogledao Janjićeve opanke, da li je dao na analizu blato u koje su se vratili i u koje je, eto i on rešio da zagazi?
Navikao je Mesić na razne vrste prljavštine. Nauči je i kako da se pere. Cipele koje je okaljao na Kordunu, šef hrvatske države će oprati u Prizrenu, i to na pravoslavni Božić, gde će svoj mandat začiniti, kako najavljuju mediji "velikim predsedničkim sastankom, kakav se ne pamti na Kosovu", odnosno u društvu sa šefovima Albanije Crne Gore, Makedonije i Kosova.
– Moj dolazak na Kosovo 7. januara ne treba iritirati Srbiju jer se radi o terminu, a ne o želji da se nekog uvredi, poručio je Mesić kao i uvek iznenađenom Beogradu.
Možda neće iritirati Srbiju, navikla je da prašta svima. Ali će, sasvim sigurno, uvrediti porodice onih dveju žena izbeglih iz Krajine, koje su u Prizrenu ubijene baš 7. januara 2000. godine kad su išle na božićnu liturgiju.
Da li će se Mesić pokloniti na mestu na kome je na treći dan božićnih praznika iste godine, dok je iz kolektivng centra išao po naramak drva, u Prizrenu ubijen i Ljubomir Vrcelj, izbegao iz sela Zapužani u oštini Benkovac? Da li će se setiti Ljubomirove supruge Mladenke koju je ubio NATO projektil 1999. godine, baš u vreme kad je Mesićev avion sakupljao kosovske Hrvate iz Janjeva da ih preveze u Hrvatsku i spasi ih od "humanitarng" bombardovanja Srbije.
Za prognane i izbegle Srbe, državljane Hrvatske – za Borojeviće, Vrcelje, Baraće, Momčiloviće…i ostale koji su ostavili kosti u izbeglištvu na Kosovu, u Mesićevom avionu tada nije bilo mesta.
