DETINJSTVO: Najstarija fotografija Stjepana Mesića (u sredini)
Bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić, koji je početkom devedesetih izgradio karijeru na antisrpskoj politici, očigledno se svojski potrudio da od javnosti sakrije podatake iz prošlosti. I pored toga, "Vesti" su došle do jednog podatka koji u psihoanalizi može da objasni deo Mesićeve i ličnosti i ponašanja.
Naime, Mesić je kao dečak kršten u pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola u slavonskom mestu Orahovica.
Mesići su poreklom iz Like a tamo su, po nekim istraživanjima, doselili sa područja Banata gde i danas postoji manastir koji se zove Mesić. U potrazi za boljim životom spuštaju se u slavonsku pitominu.
Stjepan je rođen na katolički badnjak 1934. godine, u slavonskom mestu Orahovica. Bio je toliko sitan i slab da su mu roditelji (Josip i Magdalena) odmah zapalili sveću pored uzglavlja i čekali da umre. Po preporuci lokalnog fratra krstili su ga dva dana po rođenju kako bi, kad ode "gore kod svevišnjeg" mogao da uđe kroz vrata raja. Tako je rekao fratar, verujući da malom Stipi nema spasa.
Kada je iza sebe imao samo 17 meseci života Stjepan Mesić ostaje bez majke, koja umire u 24. godini. Nešto kasnije Josip Mesić se ponovo ženi. Njegova druga supruga bila je Srpkinja iz istog mesta, zvala se Mileva Jović, a koliko je bila predana u odgoju malog Stjepana i dvoje dece rođene u novom braku (Slavko i Jelica) govori podatak da je Stipe kasnije o Milevi nekoliko puta javno govorio kao o majci, sa velikim poštovanjem i neskrivenom ljubavlju.
I tu dolazimo do interesantnog podatka, potpuno nepoznatog široj javnosti. Naime, još uvek ima živih Slavonaca koji svedoče o tome da je Mileva Jović, kasnije Mesić, malog Stjepana krstila u pravoslavnoj crkvi, tačnije u crkvi Sv. Nikole u manastiru Orahovica.
Taj manastir iz 16. veka, smešten podno planine Papuk, okružen sa jedne strane šumom sa druge livadama i danas predstavlja duhovno vrelo ono malo Srba koliko je ostalo na tom prostoru nakon svega što im se dogodilo u dve samostalne hrvatske države, onoj Pavelićevoj i ovoj Tuđmanovoj i Mesićevoj.
Pretpostavlja se da je u vreme krštenja u manastiru Orahovica mali Stipe imao pet godina. Kao i svuda tako je i u spomenutoj crkvi zabeležen čin krštenja, o tome uvek ostane pisani trag, ali u ovom slučaju stvari stoje malo drugačije.
Uspostavom nezavisne Hrvatske, 1991. godine, i njenim međunarodnim priznanjem u januaru 1992. godine, Srbi u Hrvatskoj svedeni su na nivo progonjenih zveri, bilo kakav napad i zločin nad njima nije se sankcionisao, naprotiv, zločinci su redom odlikovani, a lična imovina Srba bila je predmet brutalne otimačine.
Pokajničko priznanje
Mnogi danas u Srbiji zaboravljaju vreme i ulogu Stjepana Mesića najpre u satanizaciji a onda i u zločinima počinjenim nad Srbima. Uz ostalo, Mesić je stvarao atmosferu u kojoj je ubistvo Srbina ili otimanje njegove imovine bilo i normalno i poželjno. Širenje mržnje prema Srbima i veličanje Nezavisne države Hrvatske Mesiću niko osporiti ne može. Uostalom, on je to pokajnički priznao ovog februara na jednom predavanju u Nemačkoj. |
U takvoj atmosferi nije bilo ni neobično ni čudno da neko od hrvatskih domoljuba upadne u hram Srpske pravoslavne crkve, uništi ikonostas, odnese vredne predmete, pretuče sveštenika… Tako se dogodilo da su "nepoznate osobe" provalile u manastir Orahovica i otuda odnele, zamislite, knjigu krštenih. Onu iz tridesetih godina prošlog veka.
Žena preko noći postala Ukrajinka
U vreme dok ga je treslo jugoslovenstvo Stipe se oženio Milkom Dudunić, iz sela Slabinja, kod Kostajnice. Znao je, naravno, da je Milka Srpkinja ali mu to tada nije smetalo. Problemi su nastali u vreme raspada Jugoslavije. Tada je Tuđman, uz ostale fašističke izjave, javno obznanio da njegova žena Ankica, "srećom, nije ni Židovka ni Srpkinja". Uviđajući koliko je to važno Stjepan Mesić je izjavio da je njegova žena Ukrajinka. Oni u Slabinji nisu mogli da veruju šta čuju. Kakva crna Ukrajina? Svi Dudunići su Srbi, a veći deo te nekada velike porodice skončao je u logoru Jasenovac. Iz Slabinje je u Jasenovcu smrt našlo gotovo pola sela a među stradalima čak 88 mališana, dece. Troje Dudunića, starosti od četiri do sedam godina, ubijeno je u Jasenovcu: Miloš (7) Petar (6) i Nada stara samo tri godine. |
