Na današnji dan rođen je Majkl Džekson, američki muzičar, tekstopisac, filantrop i jedan od komercijalno najuspešnijih i najuticajnijih zabavljača svih vremena. Njegovi doprinosi muzici, plesu i modi, zajedno sa privatnim životom praćenim jakim publicitetom, činili su ga značajnom figurom u popularnoj kulturi četiri decenije.
Majkl Džozef Džekson je rođen u Geriju, Indijana 29. avgusta 1958. Godine, kao sin Džozefa Voltera i Ketrin Ester (rođene Skrus); osmo je od desetoro dece.
Još od detinjstva Džeksona je otac fizički i mentalno zlostavljao. Tokom dugotrajnih uvežbavanja i proba često je tučen i vređan. Maltretiranje u ovom dobu ostavilo je posledice na njegov život.
Džekson je svoj muzički talenat pokazao veoma rano, nastupajući kao petogodišnjak na božićnim koncertima. Godine 1964, zajedno sa bratom Marlonom pridružio se grupi Braća Džekson, koju su činili njihova braća Džeki, Tito i Džermejn. Vremenom o harizmatičnom pevaču sve se više priča, da bi i magazin “Roling stoun” opisao mladog Majkla kao čudo sa ogromnim muzičkim darom ističući da je brzo postao frontmen i vodeći vokal u grupi.
Nakon promene naziva (Džeksonovi), bend je nastavio sa nastupima objavljujući još šest albuma između 1976. i 1984, u toku kojih je Majkl bio glavni tekstopisac.
Objavljen 1979. godine, “Off the Wall”, bio je prvi album koji je objavio četiri američka top 10 hita od kojih su se dva našla na vrhu liste “Bilbord hot 100”, “Don’t Stop ’til You Get Enough” i “Rock With You”. Nalazio se na trećem mestu „Bilbordovih 200 najboljih albuma”. Zvanično, prodat je u sedam miliona kopija u Americi od dvadeset miliona širom sveta.
Džekson je 1982. snimio pesmu “Someone in the Dark” koja je bila deo muzike za film I-Ti: Vanzemaljac. Pesma se našla na ploči koja je osvojila Gremi za najbolji album za decu. Iste godine, izvođač je objavio drugi album “Thriller”.
“Thriller” se nalazio na “Bilbordovoj listi 200 najboljih albuma” 80 uzastopnih nedelja od kojih je 37 bio na vrhu. Prvi je album koji je lansirao sedam top deset singlova među kojim i “Billie Jean” i “Beat It”. Odlikovan je dvostrukim dijamantskim tiražom za prodaju od oko 29 miliona kopija u SAD. Smatra se najuspešnijim albumom svih vremena sa procenjenom prodajom između 47 miliona i 110 miliona kopija iako svojevremeno nije imao gotovo nikakvu promociju.
“Njujork tajms” ga naziva “muzičkim fenomenom” ističući da “u svetu pop muzike, tu je Majkl Džekson i tu su svi ostali.” Dok je Vašington post” objavio da je album otvorio put do slave drugim izvođačima među kojim i Princu.
Džeksonova popularnost još više raste nakon 25. marta 1983. godine i nastupa na proslavi 25 godina postojanja Motauna poznatoj kao “Motaun 25: Juče, danas, zauvek”. Prvo je nastupio sa svojom braćom, a zatim i samostalno izvodeći pesmu “Billie Jean”. Tada je prvi put izveo svoj prepoznatljivi pokret, mesečev hod. Nastup je posmatralo oko 47 miliona televizijskih gledalaca (ovoliki broj gledalaca nije bio zabeležen od nastupa Elvisa Preslija i Bitlsa u emisiji Eda Salivena).
Džeksonov sledeći poduhvat bila je promocija predstojećeg filma Kapetan IO. Film je režirao Fransis Ford Kopola. Bio je najskuplji producirani film po minutu i prikazivan je u Diznijevim parkovima. Sa prvim albumom u pet godina, industrija je iščekivala još jedan veliki hit.
Džeksonov sedmi studijski album, “Bad”, imao je slabije prodajne karakteristike u odnosu na “Thriller” ali je zabeležio solidan komercijalan uspeh.
Džekson je 1988. godine izdao svoju prvu autobiografiju, “Mesečev hod”, koju je pisao četiri godine. U njoj govori o svom detinjstvu, iskustvima sa Džekson 5 i zlostavljanju kada je bio dečak. Takođe je pisao o svojim plastičnim operacijama, opisao je promenu strukture lica u pubertetu, gubitak težine, striktnu vegeterijansku dijetu, promene frizura i nastupe.
Uspesi tokom osamdesetih su mu dodelili titulu “kralja popa”. Tako ga je predstavila glumica i njegova prijateljica Elizabet Tejlor kada mu je uručivala nagradu za izvođača decenije 1989. i pritom ga nazvala “pravim kraljem popa, roka i soula”.
