Mesec rđa, a naučnici su tim zaključkom verovatno bili jednako zbunjeni kao i vi. Naime, rđa na Mesecu ne bi smela da bude moguća jer tamo nema kiseonika, što je jedna od dve stvari koje je uzrokuju. Druga je voda.
No dokaza za to ima. Indijska lunarna sonda “Chandrayaan-1” kružila je oko Meseca 2008. godine i prikupila podatke koji su do danas doprineli mnogim otkrićima, uključujući i otkriće postojanja molekula vode na njegovoj površini. Sonda je bila opremljena i instrumentom koji je proizvela NASA radi analize mineralnog sastava Meseca.
Nasini istraživači i naučnici sa havajskog Instituta za geofiziku i planetarne nauke nedavno su analizirali još neke podatke i našli se u čudu kad su pronašli tragove hematita, oblika oksida gvožđa, odnosno rđe, navodi CNN. Na Mesecu ima mnogo stena bogatih gvožđem, ali rđa se stvara jedino kad je gvožđe izloženo kiseoniku i vodi.
Ne samo da na Mesecu nema kiseonika, nego je preplavljen vodonikom, koji tamo struji sa Sunca nošen solarnim vetrom. Rđa nastaje kad kiseonik ukloni elektrone iz gvožđa, a vodonik radi upravo suprotno, dodaje mu elektrone. Zato se na područjima bogatim vodonikom rđa teško stvara.
Krivac je Zemlja
– To je vrlo zbunjujuće – rekao je Šuai Li sa Univerziteta Havaji, glavni autor studije objavljene u časopisu “Science Advances”.
– Mesec je užasno okruženje za stvaranje hematita – dodao je.
Nakon višemesečnih istraživanja, Li i saradnici misle da su rešili zagonetku. Krivac za rđu na Mesecu je – Zemlja.
Prvi veći trag im je bila činjenica da je većina rđe koncentrisana na strani Meseca okrenutoj prema Zemlji, što je ukazivalo na to da je pojava na neki način povezana s našom planetom.
Zemlju okružuje magnetno polje, a solarni vetar ga rasteže i stvara dug magnetni rep u smeru vetra. Mesec ulazi u taj rep tri dana pre nego što je pun i treba mu šest dana da izađe na drugu stranu.
Li smatra da kiseonik sa Zemlje tim magnetnim repom stiže do Meseca i tamo u dodiru s vodenim molekulima stvara rđu.
Magnetni rep istovremeno, za vreme punog Meseca, blokira sav solarni vetar, što znači da je Mesec privremeno zaštićen od udara vodonika sa Sunca. Time je takođe otvoren vremenski prozor za stvaranje rđe.
No ta teorija ima nekoliko manjkavosti. Na primer, manji deo rđe pronađen je i na tamnoj strani Meseca, gde kiseonik sa Zemlje teško može da dopre, a ostala je nejasna i interakcija molekula vode i stena na Mesecu.
