Naučnici su saznali da na Mesecu ima vode i to u izobilju i da se skriva u lunarnom podzemlju, samo nekoliko metara ispod površine Meseca, piše Sajens Alert.
Naučnici su već pre uočili vodu ispod lunarne površine, ali su smatrali da se radi o nečemu drugom, a ne o trajnim naslagama. Tako je letelica Kasini registrovala vodu u tragovima kada je 1999. godine proletela pored Meseca.
NASA sonda Dip Impakt takođe ju je detektovala prilikom preleta 2009. godine, kao i indijska sonda Čandrajan-1. Ali, izvor te vode bio je nepoznat, a naučnici su pretpostavili da ju je tamo doneo sunčev vetar ili prolazni meteoroid. Nisu smatrali da je moguće da Mesec ima toliko površinske vode, ali su najnovija istraživanja otkrila da takva opcija itekako postoji.
Letelice NASA Lunar Atmosfer i Dast Envajrnment Eksplorer (LADEE) 2013. i 2014. godine kružile su oko našeg satelita i uređajem Nrjčer Mas Spekrometar (NMS) pregledavale izuzetno razređenu atmosferu Meseca. Zabeležile su 736 detekcije vode od kojih se značajan deo podudarao s poznatim naletima metorida.
Meteoroid udara u Mesec i pojavi se voda. Zar to ne znači da meteoridi, koji sadrže vodu, ipak dostavljaju tu tekućinu na naš satelit? Izgleda da ne, jer to ne objašnjava obilje vode koje se nalazi u razređenoj lunarnoj atmosferi.
“Prema našoj analizi relativno visokog intenziteta detekcije vode, količina vode je 5.4 do 12.8 puta veća od udarne mase. Stoga udarna masa ne može sama po sebi biti glavni izvor uočene vode jer voda u njoj čini samo nekoliko desetina do nekoliko odsto ukupne mase”, napisali su istraživači u najnovijoj studiji.
“Umesto toga, voda verovatno nastaje kada se adsorbirana (akumulirana) voda na zrncima regolita desorbira (otpušta) prilikom udarnog vala”, objasnili su eksperti.
Analizirajući količinu detektovane vode, naučnici su zaključili da su gornjih osam centimetara lunarnog regolita suvi kao kost mumije.
Međutim, ako se potraži malo dublje, na dubini od najmanje tri metra, naći ćemo ravnomerno raspodeljenu vodu, u koncentracijama do 0.05 odsto. Na Zemlji bi se to smatralo suvim tlom, međutim ono nije u potpunosti lišeno vode kao što se to pre mislilo.
Stručnjaci su izračunali koliko se godišnje gubi vode prilikom udara tela (meteorida) u površinu Meseca i došli su do toga da se radi o značajnoj količini od 200 tona, što bi značilo da je Mesec uvek, ili gotovo uvek, imao obilje vode.
“Mesec, a posebno njegova područja koja se nalaze u večnoj seni, najverovatnije imaju određeni nivo gubitka vode. Da bi se održao taj postotak gubitka vode tokom nekog geološkog perioda, moralo je biti na našem satelitu od davnina. Možda je čak bila prisutna prilikom formacije Meseca“, napisali su naučnici u istraživanju.
