Ne zna se tačno kako je nastao Mesec. Postoji mnogo teorija i sve se, uglavnom, naslanjaju na pretpostavku da je u prošlosti došlo do velikog udara u Zemlju koja je, tada, bila u razvitku. Pri tome se, kako kažu neki naučnici, 15 odsto Zemljine mase odvojilo i tako se formirao Mesec.
Dalje, pretpostavka je da se u početku novoformirani satelit kretao izuzetno blizu Zemlje, a kasnije je njegova putanja postala veća, pri čemu je i Zemljino okretanje smanjeno na 24 sata.
Ova teorija nije nelogična, jer je poznato da je sastav Zemlje i Meseca sličan. Naime, Zemljina kora je bogata gvožđem, čak 30 procenata, a na Mesecu je on zastupljen nekih deset odsto. Osim toga, i Mesec kao i Zemlja ima identične izotope kiseonika, čak u sličnim srazmerama.
Ipak, sve ovo nije dovoljno da bismo definitivno i sa sigurnošću znali kako je nastao Zemljin satelit i da li je on, zaista, u stvari, deo Zemlje koji egzistira sam za sebe, a opet u zavisnosti od Zemlje.
Kluč je u rukama Venere
Neki veruju da se odgovor na ova pitanja krije na Veneri. Pošto se o ovoj planeti relativno malo zna, osim da ima sličnu masu Zemlji i da je na sličnoj udaljenosti od Sunca, pretpostavka je da možda ima i sličan sastav. Kako bi se ovo utvrdilo, potrebno je kročiti na ovu planetu, a to je, za sada u sferi lepih želja. Dok se to ne dogodi, ostaje da se divimo Mesečevim lepotama i njegovim senzacijama koje imamo priliku da vidimo, a mitovi i legende će umeđuvremnu da se pripovedaju o njegovom nastanku i opstanku u zagrljaju Zemlje.
