Popularna turska glumica Merjem Uzerli progovorila je o svom privatnom životu i otkrila da li će uskoro stati na “ludi kamen”.
Nedavno ste dobili drugo dete. Da li je sada teže održavati ravnotežu između karijere i majčinstva? Kako ste se organizovali?
– Nije lako sa jednim detetom, a sa dvoje je ‒ teško. Mislim na planove, organizaciju i rešavanje stvari vezanih za posao. Mnogo putujem, ali nikada ne vodim ćerke samo da bih im bila blizu jer smatram da je to sebično. Kratka putovanja od dva, tri dana veoma su zamorna i stresna za dete. Ali, važno je da imate na koga da se oslonite. U Moskvu sam došla mirna, jer znam da moj partner u svakom trenutku pazi na decu. On je zaista divan otac, podržava me, pomaže mi… Ne odvaja se od devojčica, sa njima je 24 sata dnevno, a po potrebi uskače i dadilja.
Kako izgleda jedan običan dan u vašoj porodici?
– Malo se on brine za Laru, malo ja za Lili, onda se zamenimo, pa opet iz početka. Ponekad se pitamo kada ćemo imati vremena da se poljubimo… Sve vreme smo angažovani oko dece. To je prilično težak posao i ogromna odgovornost, ali je nešto najlepše na svetu.
Da li biste voleli da ćerke krenu vašim stopama i postanu glumice?
– Ne želim da pravim planove za njihov život, niti ću se mešati u to. Uostalom, još je rano. One treba da imaju svoje sklonosti, snove, poglede na svet. Jedino što mogu da uradim, kao majka, jeste da im pružim podršku, šta god da odaberu. Neću ih ubeđivati ni u šta. Tako su se i moji roditelji ponašali prema meni. Podržavali su sve za šta su verovali da će me činiti srećnom, što je najvažnije. U današnjem društvu bitno je da čovek ima samopouzdanje i empatije, i upravo te osobine želim da razvijam kod svoje dece. Da ih učim da je lepota u oku posmatrača, da se može pronaći u svakome, da ne sude o nekoj osobi na osnovu pola ili porekla, već po tome kakva je ličnost.
Kako vaši roditelji doživljavaju savremene tendencije koje pominjete?
– Nastoje da ih shvate i prihvate. Ovo se, pre svega, odnosi na rodne stereotipe o ženama i muškarcima. Mlađe generacije su svakako tolerantnije i fleksibilnije. Mama se slaže sa mojim stavovima o ravnopravnosti muškaraca i žena. Ne mogu da kažem da sam zagrižena feministkinja, ali bole me neke nepravde kao što je, na primer, razlika u ličnom dohotku. To ne razumem i stalno se pitam zbog čega je tako kad smo svi ljudi i treba da budemo jednaki. A kada sebi počnemo da postavljamo određena pitanja, jasno je da je reč o stvarima koje bi trebalo promeniti. Možda ja sama ne mogu mnogo da utičem, ali i mali korak je dovoljan da se krene u velike promene.
Pričalo se da ste planirali da se ove godine udate, ali da ste venčanje odložili zbog pandemije. Nedavno se u medijima pojavio “dokazni materijal” da ste to ipak učinili ‒ snimak koji je kružio društvenim mrežama.
– Tehnologija je napredovala, danas sve može da se izmontira. Postoje filteri i aplikacije koje će vam promeniti lični opis do neprepoznatljivosti. Ista je priča i sa video-zapisima. Totalno ludilo. Nisam videla sporni snimak, ali znam da nije moj. Venčanje nisam planirala jer čekam da čujem šta će mi reći unutrašnji glas kome verujem. Ne želim da se udajem samo zato što se to od mene očekuje. Ako se dogodi, sigurna sam da ću se venčati za osobu sa kojom sam sada, ali trenutno je naš fokus na porodici i deci.
U Rusiju ste došli sa filmom “Košnica”. Kritike su odlične, mnogi kažu da ovo ostvarenje pomaže ljudima da se osećaju snažnije i budu sigurniji u sebe. Da li je to bila ideja?
– Prvo što mi je prošlo kroz glavu kada sam pročitala scenario bila je pomisao da nikada nisam igrala nešto ovakvo. Naime, junakinja je smirena i melanholična osoba, emocije izražava delikatnije i diskretnije od mene. Osim toga, film se bavi temom koja se savršeno uklapa u sadašnji trenutak. Ljudi više nego ikad eksploatišu prirodu, koriste sve moguće njene resurse, a ne daju ništa zauzvrat. Izgubili smo dodir sa njom. Na kraju “Košnice”, glavna junakinja Ajša ponovo se našla u simbiozi sa svetom oko sebe. Mislim da nosi lepu poruku čovečanstvu, naročito kad u obzir uzmemo sve što mu se u poslednje vreme dešava.
