Moždani udar je treći uzrok smrtnosti i prvi uzrok invalidnosti na planeti. Tokom godine oko 17 miliona osoba u svetu doživi šlog, od toga ih šest miliona umre od posledica infarkta mozga. Svake druge sekunde neko doživi moždani udar, a svakih šest sekundi jedna osoba umre od toga. Većina ostaju invalidi do kraja života.
Može li se sprečiti moždani udar, pitanje je koje svakodnevno postavljaju mnogi. Preporuka Američkog udruženja za zdravlje srca navodi sedam faktora koji su izuzetno važni za održavanje zdravlja: aktivan život, nizak holesterol, zdrava ishrana, kontrola krvnog pritiska, održavanje optimalne telesne težine, držanje šećera u krvi pod kontrolom i ne konzumiranje cigareta. Ako se pridržavate ovih saveta, ne plašite se moždanog udara, napominju stručnjaci.
Američki naučnici su na 23.000 ispitanika starih 45 godina i više izračunali procenu rizika od moždanog udara ako se ne pridržavaju gore pomenutih pravila. Otkrili su da je najvažniji faktor koji i te kako mora da se drži pod kontrolom – pritisak.
Osobe koje su imale savršen pritisak imale su za 60 odsto manji rizik od eventualnog moždanog udara. Tokom pet godina praćenja kod ispitanika zabeležena su 432 moždana udara. Svih sedam faktora igralo je važnu ulogu u predviđanju rizika, a pritisak je bio najvažniji, navodi se u studiji.
Takođe je utvrđeno da ljudi koji ne puše imaju za 40 odsto manji rizik od moždanog udara.
Moždani udar je neurološka bolest koja nastaje naglo i prouzrokovana je poremećajem cirkulacije u mozgu, što dovodi do nedovoljne snabdevenosti određenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama. Postoje dve vrste moždanog udara – hemoragični moždani udar, pucanje velikog krvnog suda u mozgu i izlivanje krvi u okolna tkiva (što se po pravilu dešava u 15 odsto slučajeva), ili takozvani ishemijski moždani udar, kad ugrušak (tromb) začepi jednu od četiri osnovne arterije mozga ili neke od njihovih manjih ogranaka i izaziva prekid protoka krvi kroz njih (što se dešava u 85 odsto slučajeva). Pošto su ćelije lišene kiseonika, one odumiru. Posledice variraju od kratkotrajne slabosti, gubitka svesti, preko nemogućnosti pacijenta da se kreće, govori pa do doživotne paralize, pa čak i smrti.
Najčešći simptomi su utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge pogotovo ako je zahvaćena jedna strana tela, poremećaji govora – otežano i nerazumljivo izgovaranje reči, potpuna nemogućnost izgovaranja reči ili otežano, odnosno potpuno nerazumevanje govora druge osobe, naglo zamagljenje ili gubitak vida, jaka glavobolja praćena povraćanjem, gubitak ravnoteže i koordinacije, vrtoglavica… Ukoliko osetite bilo koji od ovih simptoma, pod hitno se obratite lekaru.
|
Štucanje kao simptom
|
