Menjam ženu

Primer koji pokazuje moć partijskog zapošljavanja na jugu Srbije je svakako slučaj "menjam ženu", odnosno pokušaj nekadašnjih direktora Direkcije za izgradnju i Novog doma Dragana Stojkovića i Gorana Petrovića (obojica su tada bili članovi DS) da svoje supruge zaposle u preduzećima kojima rukovode. Draganova žena je počela da radi u Novom domu, Goranova u Direkciji, ali kada je ova priča dospela u javnost, i jedna i druga su prestale da rade u ovom firmama i udomile se u drugim preduzećima. To kasnije nije smetalo Petroviću da svoju suprugu zaposli u Preškolskoj ustanovi kao – magacionera?!
Najtipičniji primer udomljavanja vojnika partije u Vranju je Sportski savez, gde je, prema našim saznanjima, zaposleno oko 40 partijskih kadrova. Osim nekoliko dežurnih i onih koji rade po klubovima, većina izađe u 10 sati na doručak i više se ne vrati, neki se ne pojavljuju na poslu ili dođu povremeno da vide kad će plata i da popiju kafu. Dakle, postoje oni koji su godinama primali platu a da nisu dolazili na posao i jedino su bili hiperaktivni u predizbornoj kampanji. A takav Sportski savez u Vranju ima predsednika, direktora, generalnog sekretara i tri potpredsednika sa platama većim od 600 evra. Svrha postojanja tog saveza jeste da bude spona između lokalne samouprave i sportskih klubova ili kako Vranjanci kažu "protočni bojler". Šta se sve dešava i koliko se para opralo u tom bojleru, ostaje da se nagađa jer se nikad niko nije bavio njihovim poslovima.
 

Ne udomljavaju se u srpskim opštinama samo partijski kadrovi, tu su i razne konkubine koje lokalnim moćnicima služe za razbibrigu, ali i oni koji su platili radno mesto. Dobitnici kapitala su uglavnom direktori javnih i državnih preduzeća. Unosna zapošljavanja postoje, prema našim izvorima, u pojedinim školskim ustanovama (do 5.000 evra), posebno u bankama za koje bogati Vranjanci ne pitaju koliko košta radno mesto za njihove sinove i ćerke, a oni mogu i da napreduju ukoliko se nastavi sa novčanom potporom.
Tipičan primer jeste zapošljavanje bliže familije nekadašnjeg direktora Vodovoda Stojana Dimčića (član SPS) za kog se priča da je udomio najmanje petoro svojih bliskih rođaka. Kako su pisali lokalni mediji, suprugu je uspeo da zaposli u Gradskoj upravi, nakon što je radila u SDK i uzela otpremninu. Sina je zaposlio u sopstvenoj firmi. Ćerku je udomio u filijali Dunav osiguranje sa srednjom školom, kako su pisali lokalni mediji, iako je u Vranju u tom momentu sa istom stručnom spremom bilo oko 10.000 na birou.
Jedan od oprobanih recepata partijskog zapošljavanja na jugu Srbije s ciljem da se Vlasi ne dosete je pravilo "ja ću tvog, a ti ćeš mog". Broj zaposlenih se u lokalnim javnim preduzećima i ustanovama drastično povećao u poslednjih desetak godina. Broj ne može da se utvrdi jer su zvanični podaci, ako se do njih dođe, drugačiji od onih u stvarnosti.

Administraciju su dobila i novoformirana javna preduzeća poput Skijališta i Industrijske zone. U Skijalištima za sve partijski zaposlene nema mesta u kancelarijama. Tačno se zna da dođu ujutru, prijave se i odu u kafiće. Naravno, plata ih čeka svakog meseca. Ipak, rekord drži vranjski Zdravstveni centar. Prethodni direktor i lokalni lider URS-a Uroš Trajković je bez saglasnosti Ministarstva zdravlja za svog mandata zaposlio 200 ljudi, od čega na neodređeno vreme više od 100. Njegovo direktorovanje, kao i njegovih partijskih kolega u drugim javnim preduzećima, poboljšalo je rezultat URS-a na lokalnim izborima maja 2012. godine za 4.000 glasova, ali je zdravstvenu instituciju dovelo do finansijskog kolapsa. U nekim trenucima bilo je zaposleno i 200 neugovorenih radnika. Sve se to držalo na "kao na uzdi", da bi bili spremni za glasanje sa svojom porodicom i da to uverljivo prezentuju u stranci, snimcima mobilnih telefona ili drugim sredstvima. Kad je prošlo glasanje, krenula je ponovo rotacija – jedni idu kući, drugi dolaze, na po mesec, dva, tri, pa Jovo nanovo, sve dok su bili u vlasti.