Sveti arhijerejski Sinod SPC pre osam decenija uputio je prvi od ukupno četiri Memoranduma okupacionoj komandi nemačke vojske u Srbiji u kojoj su predočili brojna zverstva koja su prve i druge godine rata počinjena na tlu novoustanovljene Nezavisne države Hrvatske. Sva ta dokumenta nedavno su objavljena u zborniku “Memorandumi Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve 1941 – 1942. godine vojno-upravnim komandantima Srbije”. Reč je o kapitalnom delu u kome su široj javnosti prvi put predočena četiri memoranduma, a autor zbornika je Veljko Đurić Mišina, dugogodišnji direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu.
Sinod SPC je nemačkoj komandi u prvom Memorandumu dostavio više stotina stranica sa detaljima svirepih masovnih i pojedinačnih ubistava koja su se odigravala u prvim mesecima postojanja NDH. Samo u Ljubinju, u dve jame Golubnjača i Lastovo bačeno je 311 ljudi, a u selu Đakovo svi meštani.
U zaključku Sinoda SPC nemačkoj komandi u Srbiji se predočava podatak da je samo u tom srezu ubijeno više od 2.500 Srba. Nije bilo sreza u NDH, a da tamošnji Srbi nisu osetili svu silinu mržnje i najstravičnije presije koja se završavala svirepim ubistvima.
Hronologija zločina
“U Mostaru je između 23. i 24. juna odvedeno u nepoznatom pravcu oko 200 ljudi, mnogi od njih su pobijeni. Poznat je spisak od 63 pobijena Srbina. U Ličkom Novom Selu, srez Našički ubijeni su: Branko Orlić, Rade Radaković, Miloš Radaković, Đuro Gavrilović, Bude Klašnja, Jovo Žigić, Novak Vukobratić, Simo Delić, Nikola Delić, Spasoje Orlić. Kada su smrtno pogođeni padali ustaše su ih bole noževima i kundacima im razbijali glave, tako da im se mozak prosipao po zemlji. U samoj varoši Nevesinje ubijen je početkom juna maloletni sin poreznika Nidževića na oči majke. U selu Udrežnju ubijeno je 27 lica, a koliko se zna svega je u srezu Nevesinjskom ubijeno od 400 do 500 ljudi.”
U dokumentu Sinoda se navodi i da je u Novoj Gradiški likvidirano 30 Srba dovedenih iz Starog Petrova, a da je u Osijeku ubijeno i bačeno u Dravu oko 170 Srba, među kojima je bio i jedan Rus. Na pravoslavni Uskrs ubijeno je 17 Srba na pravoslavnom groblju.
U toj hronologiji zločina posebno se ističu ona, monstruozna ubistva poput slučaja iz sela Čepinski Martinci gde je 16 Srba vezano za kamione i tako vučeno sve dok nisu ispustili dušu. Sinod SPC navodi i slučaj ubistva Miška Stojanovića koji je u Petrovcu zaklan pred ženom i decom, a obdukcijom tela izvesnog Milića iz Martinaca je utvrđeno da mu je razbijena lobanja, slomljena leva ruka, odsečeni nos i uši, a on je kastriran.
Zverska mučenja
“Slavonski Brod: U selu Dubočcu, srez Slavonski Brod, zaklano je na poljani 30 Srba a zatim je vezano za njih kamenje i bačeni su u Savu; u Starom Slatiniku ubijeno je 20 Srba. Ponegde iz Save vade leševe vezane žicom jedne za druge. Slavonska Požega: Ubijeno je tokom aprila oko 200 Srba u selu Aleksandrovcu, a u Donjem Lapcu, sela Srba i Suvaja uništena su sasvim i u njima je pobijeno oko 3.000 Srba. Ovaj zločin je izvršen 1. i 2. juna, dakle posle Pavelićeve svečane izjave da neće biti ubistva i otimanja bez suda.”
U dokumentu Sinoda SPC se navodi da su retka ubistva vršena bez prethodnog mučenja i maltretiranja koja su podrazumevala premlaćivanja, odsecanja pojedinih delova tela, vađenje očiju, prebijanje ruku i nogu…
“Ima slučajeva prebijanja vrećama cigala, mazanja izmetom, stezanja glave obručima, a nekom seljaku Popoviću zavrtali su mošnice. U osečkom zatvoru, po naređenju ustaškog sudije Matijakovića, bivšeg kožarskog radnika, zatvoreni Srbi mučeni su na ovaj način: igle su im zabadane pod nokte, a oni udarani drvenim maljem i konopcima vezivani za klupe. Tako vezanim razvlačili su im noge na obe strane, i to je izazivalo nepodnošljive bolove. Uhapšene su terali da pljuju na srpsku zastavu i da je zubima otkidaju komad po komad i jedu. Pri tome bi dobijali udarce u glavu. Kad se sve ovo svršavalo naterivali su ih da bosim nogama gaze po bodljikavoj žici prikovanoj na jednoj dasci. Pojedincima su stavljali na glavu trnov venac i po njemu tukli. Trnje se zabadalo u glavu, a krv curila mlazevima. Hranu su im davali vrlo retko, a vodu još ređe. Kad su pojedinci zbog toga obnevideli i gubili svest, počeli su da im daju po 200 grama hleba. Hranu koja im je slata od kuće uzimali su ustaše za sebe. Sveštenici su morali da čiste rukama klozete, pri čemu im je đubre bacano u lice. Blizu Gračaca ubijen je dr Veljko Torbica, lekar. Njemu su ustaše sekli duboke brazde na grudima, sipale so u rane i zašivajući ih pitale svoju žrtvu: “Doktore da li je uspela operacija?” To su samo neki od najmonstruoznijih primera mučenja koje je naveo Sinod SPC.
Likvidacije na sve strane
U taksativnom spisku po srezovima, Sinod SPC navodi da nije bilo mesta gde Srbi nisu ubijani.
“Kod sela Vrbanje ubijeno je 27 Srba dovedenih iz Starog Slatinika. Pošto su bili bačeni u jednu raku, Nemci su ih iskopali, izvršili obdukciju i pojedinačno sahranili. U selu Čepinski Martinci 16 Srba vezano je za kamion i ukoliko nisu bili mrtvi kad se kamion zaustavio, poubijani su kod sela Livana…”
I živi posuti krečom
“Podravska Slatina: 16. juna ubijeno je 10 seljaka i to: Mile Bukva, otac šestoro dece, Đorđe Turdulija, otac sedmoro dece, Ilija Bogunović, otac sedmoro dece, Dane Puvača, otac troje dece, Simo Šormaz, otac 3 dece, Lazar Krneta, otac dvoje dece, Ilija Miluš, otac petoro dece, Gojko Bojanić, otac jednog deteta, Božo Mitić, otac jednog deteta, Luka Čuča, otac jednog deteta. Svi su bačeni u zajedničku raku i posuti negašenim krečom, i ako su neki od njih davali znake života”, navodi se u Memorandumu Sinoda SPC.
