wikipedia.org
Bolje rat nego pakt: Demonstracije u Beogradu 27. marta 1941.

Opisujući poslednje dane u Parizu gde je doživeo pad Francuske u nemačke ruke, Jakšić se osvrće na tadašnji stav nemačkih intelektualaca za koje smatra da su svojim neangažovanjem umnogome doprineli pobedi Hitlerove nacističke partije. 

Pred hotelom u Rue des coles 33, pored Sorbone, u kojem sam stanovao, nemački podoficir, pripadnik nemačke više rase, u zanosu i samozadovoljstvu izvodio je partije pešadijskog egzercira. Lupkale su potpetice uglačanih čizmica. I dok sam posmatrao tu tačku sumanutog arijevca, mlad čovek mi je kriomice tutnuo u džep neke papire. Bila su to dva letka. U jednom je KP Francuske optuživala buržoaziju za slom Francuske i isticala nužnost antifašističke borbe i otpora. Drugi je obaveštavao da je uhapšen poznati profesor teorijske fizike Pol Lanžven. Profesora je verovatno uhapsio možda isti ovakav nacistički podoficir.

Opšte zlo

Nije ovo vreme za “cirkulose”, razmišljao sam. U borbi protiv ovih “civilizovanih” divljaka koji su preplavili Evropu, u borbi za odbranu čoveka i nauke, kojoj sam toliko privržen, treba se aktivno angažovati. Tako sam na raskršću sa staze prirodnih fundamentalnih nauka prešao na stazu ratnika, žrtvujući svoju ljubav – nauku i veliku ličnu slobodu moguću na tom polju delatnosti, borbi protiv opšteg ljudskog zla, fašističkog nasilja i viziji opšte slobode i boljitka. I tada su mnogi intelektualci gajili odbojan subjektivistički stav prema vojsci i ratu kao aktu nasilja, svojstvenom i objektivno uslovljenom u klasm društvu.

Takav stav nemačkih intelektualaca, prožet apstraktnim moralnim, humanim principima, umnogome je doprineo pobedi Hitlerove nacističke partije sile i nasilja i uprezanju ogromne energije nemačkog naroda u mehanizam okrenut protiv ljudske civilizacije uopšte. Ovakav stav je neprihtljiv isto toliko koliko i stav da naučnici koji otkrivaju tajne prirode budu neutralni, da ne vode računa o tome u čije će ruke dospeti moć bazirana na njihovim otkrićima, da li će ona poslužiti čoveku ili će se okrenuti protiv njega, kao ranije eksploziv, a sada nuklearna energija, biogenetski inženjeng, roboti, kompjuteri, laseri…

Veliki naučnik Ajnštajn, za razliku od Arhimeda i Lanžvena, nije dozvolio da bude uhapšen, da ga probode koplje silnika. On se sa brojnim naučnicima založio kod tadašnjeg predsednika SAD Franklina Ruzvelta da savremena otkrića na nuklearnom i drugim poljima budu iskorišćena u borbi za oslobađanje ljudi i naroda od fašističkog nasilja. Doživeo je i on dosta razočaranja, uviđajući da nova naučna otkrića, bazirana na njegovim fundamentalnim i epohalnim otkrićima ugrožavaju opstanak ljudske civilizacije i života na planeti Zemlji.

Izvor:
Priredila: Nada S. Jakšić

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here