Đorđe Pavlović (14), iz sela Markova Crkva kod Lajkovca, najmlađi je vodeničar u Srbiji. Ne plaši se priča o Savi Savanoviću, pa često radi i noću.
– Kao dete sam počeo da radim u vodenici na reci Toplici. Zove se Kumova, a stara je više od tri veka. Sadašnji izgled su joj dali moj otac Milan i naš kum od starina Slavko Jovanović, pa je po toj kumovskoj vezi vodenica dobila današnje ime. Majstor sam vodeničarskog zanata o čemu svedoči i majstorsko pismo koje mi je uručilo Društvo vodeničara Srbije koje ima nameru da očuva vodenice i vodeničarski zanat u Srbiji – kaže Đorđe.
|
Dobra zarada |
– Nekada je na reci Toplici bilo više od 30 vodenica koje su hlebom hranile narod s obala ove reke. Međutim, vremena su se promenila, ostalo je samo pet – veli Đorđe Pavlović.
– Kada su moj otac Milan, koji je kao i ja zaljubljen u vodenice i vodeničarski posao i naš kum Slavko Jovanović kupili vodenicu i počeli da je renoviraju, niko nije bio srećniji od mene. Uz oca i kuma sam naučio sve što treba da se zna o vodenici i vodeničarskom zanatu i postao sam majstor za najfinije brašno. Znam svaka delić vodenice, kako se upravlja ustavama, znam sve što je potrebno oko vodeničnog jaza, vodeničnih vitla, usmeravanja vode, vodenične bukve, podešavanje kamena za meljavu najboljeg brašna – kaže Đorđe.
Idilične slike starih vodeničara koji sede na pragu vodenica su prošlost, kao što su prošlost i mnoge vodenice koje su oronule i zarasle u trnje. Umesto starog voničara na klupici ispred Kumove vodenice dana sedi dečak Đorđe Pavlović iščekujući da voda i kamen od pšenice, kukuruza i heljde naprave najfinije brašno.
– Ništa se ne poredi sa zvukom okretanja vodenčinih kamenova, žuborom vode reke i mirisom brašna između prstiju kada proveravam finoću brašna – kaže
Pavlović
