Melburn je poslednjih godinu dana propatio kao malo koji grad tokom pandemije, ali je ipak izabran za najprivlačniji grad za digitalne nomade na svetu! Tako bar kaže najnovije istraživanje Nestpika (nestpick.com), onlajn platforme koja se bavi izdavanjem nameštenih stanova i soba širom sveta.
Studija pod nazivom “Rad na daljinu” uzela je u obzir 75 velikih svetskih gradova, koji se često navode kao najpoželjnije destinacije za život osoba koje zarađuju radeći putem interneta.
Gradovi su analizirani prema tri široke kategorije: troškovi i infrastruktura, zakonodavstvo i slobode, te mogućnost dobrog života, što ih zajedno čini dobrim mestom za preseljenje i rad na daljinu.
Na drugom mestu se nalazi Dubai, treći je Sidnej, slede Talin, London, Tokio, Singapur, Glazgov, a u prvih deset su još Montreal i Berlin. Jedini grad na listi iz bivše Jugoslavije je Zagreb, koji se našao na 43. mestu.
Čak i pre pandemije, napredak tehnologije i digitalne povezanosti podstakao je mnoge kompanije da usvoje politiku rada “bilo kad i bilo gde”, omogućavajući zaposlenima da odaberu životno-radni aranžman koji im najviše odgovara.
Pandemija je ubrzala ovaj trend u poslednjih 12 meseci, međutim, prema istraživanju Nestpika, mali broj zemalja je doneo zakone osmišljene za privlačenje zaposlenih stranaca. Umesto toga, vize se nude samo onima koji se zaposle na lokaciji, pa propuštaju priliku da u svoje gradove dovedu osobe sa visokim zaradama, bez potrebe za otvaranjem novih radnih mesta.
Melburn je dobio najviše ocene u više kategorija važnih za uslove života, kao što su bezbednost, zdravstvena zaštita, kultura i razonoda u slobodno vreme, kao i infrastruktura za rad na daljinu.
Nakon godinu i po dana života i rada kao digitalni nomad u Melburnu, rešila sam da proverim stavke koje su ovaj grad dovele na prvo mesto najpoželjnijih za rad zaposlenih u onlajn svetu.
U okviru prve kategorije, Nestpik je ispitao osnovne i dodatne troškove, kao što su cena i dostupnost odgovarajućeg prostora za kućne kancelarije, i brzina i kapacitet interneta na svakoj lokaciji.
U slučaju Melburna, Nestpik je došao do zaključka da je prosečna stanarina za apartman s jednom spavaćom sobom 681 evro ili 1.085 australijskih dolara mesečno.
San Francisko je u tom pogledu najskuplji, sa cenom zakupa prostora za kućnu kancelariju od čak 1.736 evra ($2.768) mesečno, dok je Rio de Žaneiro najjeftiniji – s prosečnom kirijom od 119 evra ($190) mesečno.
Pronaći apartman sa jednom spavaćom sobom za 1.085 dolara mesečno (270 nedeljno) u Melburnu je ravno nemogućoj misiji. U najboljem slučaju to može da bude studio podaleko od centra, ili da podelite troškove stanarine u većem stanu s još jednom osobom.
Čak i da uspete da nađete apartman s jednom spavaćom sobom, mahom se radi o nenameštenim stanovima, u koje onda morate da uložite još novca da biste ih opremili.
Ukoliko je neko i uspeo da nađe jeftin apartman, to znači da je u nekom od predgrađa, a tada će se susresti s velikim problemom Melburna, ali i cele Australije, a to je brzina i kapacitet interneta.
Čak i u centru Melburna, koji bi trebalo da bude najbolje pokriven kablovskim internetom, susrećete se s problemom nemogućnosti održavanja kvalitetne “zum” konferencije ili nastave, a brzina interneta i kapacitet mreže variraju od doba dana.
U drugoj kategoriji su uzete u obzir posebne vize koje se nude za rad na daljinu, kao i specifična infrastruktura za ovu vrstu rada, kao što su poreske olakšice i propisi. Analizirani su i osnovna ljudska prava i sloboda.
Zanimljivo je da su se i Melburn i Sidnej našli na listi kao retki gradovi koji nude digitalnu nomadsku vizu, dokument koji omogućava samozaposlenima i stranim radnicima da od kuće rade u toj zemlji. Ukoliko posetite zvanični sajt Ministarstva unutrašnjih poslova, možete se uveriti da je Australija odavno zatvorena za sve koji nisu državljani ili lica sa stalnim boravkom.
Nemoguće je dobiti bilo koju vizu za ulazak i ovakva situacija će prema poslednjim najavama zvaničnika potrajati još dugo. Zato je neshvatljivo kako je Melburn mogao da dobije ovako visoku ocenu za nešto što ne postoji godinu i po dana.
Kada je reč o osnovnim ljudskim pravima i slobodama, svi koji žive u Melburnu su se uverili da su mere zaključavanja uvedene zbog kovida najduže trajale upravo u ovom gradu. Građanima je mesecima uskraćivana sloboda kretanja i okupljanja.
Pored toga, upravo karantinske mere bile su često razlog za zatvaranje ugostiteljskih objekata, a o zatvorenim kulturnim institucijama da i ne govorimo. Otud čudi kako je Melburn uspeo da dobije visoku ocenu Nestpika za faktore koji jedan grad čine sjajnim mestom za život, kao što je pristup kulturi i zabavi, pre i tokom pandemije.
Sem toga, Australija je država iz koje je danas izuzetno teško otputovati ukoliko ste državljanin. Nešto je lakši odlazak stranaca, ali je zato povratak za sve skoro nemoguć.
Imajući sve ovo u vidu, ostaje nedoumica kako je Melburn osvanuo na prvom mestu ovakve rang liste, kao raj za digitalne nomade.
Ni vreme nije na ruku
U studiji Nestpika su uzete u obzir i vremenske prilike. Svi u Australiji su upoznati sa činjenicom da Melburn ima najpromenljivije vreme od velikih gradova ove zemlje, i da u toku jednog dana mogu da se promene bar tri godišnja doba. Ovo ga ne čini naročito privlačnim gradom ni za mnoge Australijance.
Niska stopa vakcinisanih
Istraživanje je na kraju uzelo u obzir pandemiju kovida i procenat populacije koja je u potpunosti vakcinisana na svakoj lokaciji. U ovom momentu je tek osam odsto celokupne populacije u Australiji revakcinisano, tako da ovo svakako ne može da bude razlog da Melburn bude na prvom mestu rang liste. Istina, broj zaraženih se za razliku od većine drugih zemalja sveta drži pod kontrolom zbog zatvorenih granica, kako među samim državama u Australiji, tako i međunarodnih.
