Melanom je maligni tumor koji nastaje od melanocita, ćelija koje u koži proizvode pigment. “Najveći broj ovih tumora nastaje u koži, ali s obzirom da se melanociti mogu naći i u drugim tkivima, i melanom može nastati npr. u oku i u moždanim ovojnicama.
– Tumor, na žalost, uglavnom ima vrlo zloćudno biološko ponašanje i vrlo brzo nakon nastanka metastazira u udaljena tkiva i organe – kaže za N1 prof. dr Dušan Škiljević.
– Osobe sa tzv. fototipom I i II – svetle oči, svetla kosa i koža, sa dosta pega, pod većim su rizikom od nastanka melanoma. Takođe, osobe koje imaju veliki broj mladeža ili imaju tzv. displastične mladeže imaju veći rizik, kao i pacijenti sa Parkinsonizmom, imunosupresivnom terapijom ili oni koji su već imali melanom ili drugi kancer kože – navodi dr Škiljević.
No, najvažniji faktor rizika i onaj na koji jedino možemo da utičemo predstavlja preterano izlaganje UV zracima od sunca ili u solarijumima, naročito u ranom uzrastu, dodaje doktor.
Prema njegovim rečima, melanom može da se javi na bilo kom delu kože ili sluzokože, a najčešće mesto nastanka kod muškaraca je koža trupa, obično leđa, a kod žena su to noge, obično zadnja strana potkolenica.
Ukoliko se dijagnostikuje u ranoj fazi, jednostavnim hirurškim uklanjanjem se potpuno izleči 95-99 odsto melanoma, kaže dr Škiljević.
– Ukoliko se melanom dijagnostikuje kasno, procenat preživljavanja je značajno manji: pet godina preživi svega 25-30 odsto pacijenata. Ovi podaci jasno govore o krucijalnom značaju rane dijagnostike za izlečenje pacijenata sa melanomom – istakao je on.
Dr Škiljević kaže da je dijagnostika vrlo jednostavna – dermatološki klinički pregled koji se dopuni dermoskopskim pregledom.
– Dermoskopija je neinvazivan i bezbolan metod kojom se posebnim aparatom sa uveličanjem posmatra promena na koži i uočavaju obrasci pigmentacije i strukture koje ne mogu da se vide golim okom, i na osnovu njih se donosi zaključak o prirodi promene. Ukoliko se promena dijagnostikuje kao sumnjiva na melanom, šalje se na hirurško uklanjanje nakon čega se ona pregleda mikroskopski – histopatološki, i donosi se definitivna dijagnoza – objašnjava on.
Melanom, na žalost, vrlo često ne daje nikakve simptome ili ih daje tek u kasnoj fazi, i tada su oni vrlo nespecifični: bol, žarenje, svrab, spontano krvarenje itd.
– Važno je napomenuti da sve promene koje daju simptome treba pregledati, ali i znati da simptomi sami po sebi nisu znak maligniteta, već se javljaju i kod benignih promena – navodi dr Škiljević.
S obzirom da je izlaganje UV zracima jedini faktor rizika za nastanak melanoma koji se zaista može prevenirati, sve akcije i kampanje za obaveštavanje javnosti insistiraju na maksimalno odgovornom ponašanju na suncu, odnosno adekvatnoj zaštiti od sunca, kao i ne korišćenju solarijuma.
– Naročito je važno sprovoditi prevenciju među mladima, jer opekotine od sunca u mlađem uzrastu značajno povećavaju šansu da se kasnije u životu razvije melanom. Takođe, najveći broj melanoma (njih 75 odsto) kod mladih osoba do 30 godina starosti se javlja nakon upotrebe solarijuma u ranom uzrastu. Zato su upotreba solarijuma u većem broju zemalja, pa i u Srbiji, zabranjena za lica mlađa od 18 godina – naglašava doktor.
– Namerno sunčanje da bi se dobila tamna boja kože svakako ne preporučujem. Sunce je lek, ali kao i svaki lek, ukoliko se uzme u prevelikoj količini, postaje otrov, i o tome se mora voditi računa tokom letnjih meseci o godišnjih odmora – dodaje on.
Dr Škiljević navodi da se, pored hirurškog uklanjanja koje je za rane faze melanoma i jedina potrebna terapija, u kasnijim stadijumima, sa raširenom i uznapredovalom bolešću, danas koriste i druge opcije lečenja, prvenstveno lekovi iz oblasti ciljane terapije i imunoterapije. To su savremeni lekovi koji utiču na signalne puteve unutar malgne ćelije, kao i na stimulaciju sopstvenog imuniteta u borbi protiv malignih ćelija, kaže on.
Pravilna zaštita od preteranog sunčevog zračenja, prema rečima dr Škiljevića, podrazumeva: izbegavanje boravka na otvorenom u delu dana kada je sunčevo zračanje najjače, boravak u hladu, korišćenje adekvatne odeće, šešira i naočara, a kreme za zaštitu od UV zračenja dolaze na kraju, da se zaštite oni delovi kože koji i pored navedenih metoda ostanu otkriveni.
– U tom smislu se kreme koriste za zaštitu tokom nužnog boravka na suncu, a ne da bi produžili vreme boravka i pružili lažni osećaj bezbednosti na otvorenom. Zbog toga kreme ne mogu da zaštite od melanoma ukoliko se preterano izlažete UV zracima – naglašava on.
Izlaganje suncu ima i svoja blagotvorna dejstva, među kojima je glavna sinteza vitamina D u koži.
– No, da bi se sintetisala adekvatna količina vitamina D tokom letnjih meseci, dovoljno je izložiti se suncu 2-3 puta nedeljno po 10-15 minuta – savetuje dr Dušan Škiljević.
