Kada se nađu dve profesorke srpskog jezika i književnosti, dr Jelena Angelovski i Andrijana Adamović, i organizuju predavanje o takvom junaku kakav je Marko Kraljević, publika može samo da uživa.
U Bazelu je dr Jelena Angelovski pričala je o ovom neobičnom junaku i njegovom najčuvenijem megdanu sa Musom Kesedžijom. U srpskoj epskoj tradiciji najviše je pesama ispevano i zapisano upravo o Marku Kraljeviću, megdandžiji sa najviše dvoboja, iz kojih je uvek izlazio kao pobednik, ali ovaj dvoboj je drugačiji od svih.
Posle kratkog osvrta na istorijskog i epskog Marka, dr Angelovski posvetila se tumačenju pesme “Marko Kraljević i Musa Kesedžija”. Vešto, biranim rečima i modernim paralelama približila je pesmu prisutnima, neprimetno je pročitavši skoro celu. Idući od scene do scene otkrila je kakva se sve značenja i simbolike tu mogu pronaći, ukazavši na veze sa antičkom književnošću. Svi su bili pomalo iznenađeni višeslojnošću lika Marka Kraljevića.
U svesti svih Srba on važi za najvećeg junaka, koji je uvek na strani slabijeg, pomaže ugnjetavane, sudi pravedno, ali Marko je zapravo u ovim pesmama i čovek od krvi i mesa: sujetan, često i prek, lako poteže sablju i traži kavgu. Ta strana njegove ličnosti nekako prolazi neprimećeno i ovog puta su se mnogi iznenadili shvativši da Marko na kraju pobeđuje Musu, ali na prevaru i spoznavši da je pobedio boljeg od sebe, pa se čak i zaplače zbog toga.
Na kraju predavanja bilo je puno pitanja o nastanku narodnih epskih pesama, o guslarima, koje je Jelena objasnila kao društvene mreže onog doba jer su prenosili i savremene događaje opevane u pesmama i ono što nam je ostalo iz prošlosti. Interesovanja je bilo i za odnos Marka i Miloša Obilića. To je čak na kraju bila inspiracija da prisutna deca, koja inače pevaju kod Andrijane u Umetničkom centru Soko, otpevaju lirsku pesmu “Soko bira gde će naći mira” u kojoj se takođe pominju baš Marko i Miloš kao dva najveća srpska junaka. Mnogi su rekli da će razmisliti još jednom o ovome što su čuli, i možda čak korigovati neke svoje stavove. Uz mali apero ostalo se još dugo u razgovoru.
Iako je predavanje bilo namenjeno odraslima, nekoliko mališana koji su se tu zatekli, pomno su pratili i imali su posle dodatna pitanja.
Jelena Angelovski nije krila iznenađenje činjenicom da su ljudi došli svojom voljom na jedno ovakvo predavanje.
– Večerašnje okupljanje ispunilo me ogromnim entuzijazmom i nadom. Ljudi koji se bave našim poslom nekako su navikli da ih u školi slušaju više zato što moraju nego zato što žele. Mi koji živimo u dijaspori takođe smo svesni predrasuda da ovde nema publike za ozbiljnije sadržaje. Večeras sam govorila i razgovarala sa prilično velikim brojem zainteresovanih, motivisanih, obrazovanih, radoznalih ljudi i to je bila velika čast i zadovoljstvo.
Branko Vranić, jedan od prisutnih, kaže da je tema u svakom slučaju veoma interesantna, obzirom na to da sinu često pominje Marka Kraljevića.
– Očekivao sam da čujem neke istorijske činjenice i puno toga sam naučio. Pre svega mi je bio interesantan odnos Marka Kraljevića i Miloša Obilića, iako to nije bila glavna tema. Imao sam potpuno drugačiju sliku o Marku Kraljeviću. Gledao sam ga isključivo kao izuzetno pozitivnog junaka, a sada sam saznao i za tu neku drugu stranu. Pokazuje se kao vrlo surov u nekim situacijama i moraću da razmislim o svemu što sam čuo i da pročitam još ponešto.
Srpemamo sledeće druženje
Andrijana Adamović ovog puta u ulozi organizatora veoma je zadovoljna kako je sve proteklo.
– Već treću godinu radim kao učiteljica u Srpskoj dopunskoj školi u Bazelu i imam to zadovoljstvo da mi je Jelena Angelovski koleginica. Iako radi u Cirihu i ne srećemo se često, pratimo šta ko od nas radi. Jelena sa još tri profesorke srpskog jezika i književnosti, koje žive u Cirihu, drži seriju predavanja o raznim temama, pa sam tako dobila ideju da to treba da se čuje i u Bazelu. Izbor je pao na Marka Kraljevića jer mislim da on ne prestaje da intrigira nas Srbe, a da je to bio pun pogodak, potvrdila je i reakcija prisutnih. Ambijent u kome je bilo predavanje je izuzetan. Sala je u centru Bazela, starinska, s patinom, a opet koloritna, prostrana, akustična i mislim da je inspirativna i za predavača i za publiku. Već smišljam kad bismo mogli da napravimo sledeće druženje, a razmišljam da se i ja predstavim kao predavač.
Zanimljiva tema
– Večeras sam ovde zahvaljujući Andrijani, našoj učiteljici u Srpskoj školi u Bazelu. Predavanje je u potpunosti ispunilo moje očekivanje. Mislim da je tema jako zanimljiva i da je naša epska poezija nešto o čemu ovde treba sa mladima razgovarati, naučiti ih takvim stvarima. Sve je bilo jako lepo organizovano. Jednostavnim rečima je sve objašnjeno tako da su i prisutna deca uspela da shvate o čemu se radi i mislim da kontakt sa našom kulturom i našim epskim predanjima treba da bude nešto što ćemo negovati – kaže Miroslava Popov.
Izreke i pouke
Ivana Todorović je rođena u Bazelu i kaže da do sada nije imala priliku da sazna nešto više o epskoj književnosti.
– Oduševljena sam pričom o Marku Kraljeviću i Musi Kesedžiji. Najviše mi se dopada činjenica da se karakter epskog junaka Marka Kraljevića sastoji od svakodnevnih ljudskih osećanja koja se odražavaju na raznolike postupke. Za razliku od druge epske literature, gde su protagonisti neprikosnoveni, ličnost Marka Kraljevića nije jednostrana. On poseduje i dobre i loše osobine, zna izrazito grubo da odreaguje, a istovremeno je i empatičan i pokušava da ispravi svoje greške kao i svi mi ljudi. Zahvaljujući ovom predavanju između ostalog sam naučila da neke izreke koje mi i dana danas koristimo potiču iz epskih pesama. “Ni po babu, ni po stričevima, već po pravdi Boga istinitog” jeste pouka koju ću ja držati kao svoju moralnu vertikalu.
