Ova doktrina podrazumeva da širenje NATO-a na zemlje istočne Evrope i američki plan da u Evropi postavi antiraketne sisteme ugrožavaju nacionalnu bezbednost Rusije, iako, s druge strane, sadrži tvrdnju da je mogućnost nuklearnog konflikta sve manja, preneo je Rojters.
Pošto ruskoj konvencionalnoj vojsci nedostaje moderna oprema i prolazi kroz tešku reformu obrazovanja profesionalnih oružanih snaga, Moskva računa na svoj nuklearni arsenal kao na poslednje sredstvo kojem bi pribegla, prenela je britanska agencija saopštenje objavljeno na veb sajtu Kremlja u petak.
Ipak, smernice nove doktrine ne slede ideju koju je prošle godine izneo sekretar Saveta za bezbednost Nikolaj Petrušev, da je korišćenje nuklearnog oružja dozvoljeno u regionalnim sukobima.
"Neki pametni ljudi nadglasali su one koji žele da šire strah od ruskog nuklearnog oružja", rekao je vojni analitičar Aleksandar Golts.
|
Moskva zabrinuta zbog štita u Rumuniji
Vlasti u Moskvi saopštile su takođe u petak da su zabrinute zbog plana SAD da na teritoriji Rumunije razmesti raketne presretačke sisteme i da očekuju objašnjenje takve odluke. "Pre izvesnog vremena, američka administracija iznela je plan koji predviđa razmeštanje nestrateških antiraketnih odbrambenih sistema na različitim mestima na svetu. Očigledno, ovaj plan ima vojno-tehnički, operativni, politički, geopolitički, međunarodno pravni, kao i mnoge druge aspekte", navodi rusko Ministarstvo spoljnih poslova. "Moskvi je dostavljeno saopštenje predsednika Rumunije Trajana Baseskua da je dao odobrenje da se na teritoriji Rumunije razmesti sistem za presretanje raketa, u skladu sa odlukom administracije SAD od 17. septembra 2009", dodaje se u saopštenju. Odluku o razmeštanju raketnih presretačkih sistema u Rumuniji je doneo američki predsednik Barak Obama, pošto je prethodno odbacio plan bivše administracije o razmeštanju delova antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj, čemu se Rusija oštro protivila. |
Rusija je 2008. vodila petodnevni rat sa Gruzijom, a prema novoj doktrini, i dalje bi mogla da bude suočena sa pretnjom regionalnih sukoba i lokalnih ratova.
U doktrini je navedeno da jednu od "najvećih spoljašnjih ratnih pretnji" predstavlja širenje NATO istočno od granica Rusije, dok se širenje oružja za masovno uništenje i države koje poseduju nuklearno oružje navode kao posebna opasnost.
"Izgradnja i razmeštanje strateških antiraketnih sistema koji podrivaju globalnu stabilnost", takođe je navedena kao pretnja.
Nova doktrina usvojena je u trenutku u kome Moskva i Vašington pokušavaju da usaglase novi bilateralni sporazum o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja, kao zamenu za START 1, čija je važnost istekla u decembru.
