Međunarodni krivični sud u Hagu izdao nalog za hapšenje Netanjahua

EPA-EFE

Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuživši ih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zbog rata u Gazi i napada 7. oktobra 2023. na jedan kibuc u Izraelu, što je i dovelo do sukoba.

Ova odluka čini Netanjahua i ostale osumnjičenima na međunarodnoj poternici i verovatno će ih dodatno izolovati i zakomplikovati napore u pregovorima o prekidu vatre kako bi se okončao 13-mesečni sukob.

Ali, njene praktične implikacije mogle bi biti ograničene, pošto Izrael i njegov glavni saveznik, SAD, nisu članovi suda, a nekoliko Hamasovih zvaničnika je u međuvremenu ubijeno u sukobu.

Netanjahu i drugi izraelski lideri osudili su zahtev glavnog tužioca MKS Karima Kana za izdavanje naloga kao “sramotan i antisemitski”.

Predsednik SAD Džozef Bajden takođe je osudio tužioca i izrazio podršku pravu Izraela da se brani od Hamasa. Hamas je takođe oštro kritikovao zahtev.

„Utvrdili smo da postoje razumne osnove da se veruje da su obe individue namerno i svesno lišile civilno stanovništvo u Gazi sredstava neophodnih za njihov opstanak, uključujući hranu, vodu, lekove i medicinske potrepštine, kao i gorivo i struju“, napisalo je tročlano sudsko veće u jednoglasnoj odluci da izda naloge za hapšenje Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Galanta.

Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u septembru da je podnelo dva pravna podneska u kojima se osporava nadležnost MKS-a i tvrdi da sud nije pružio Izraelu priliku da sam istraži navode, pre nego što zatraži naloge.

– Nijedna druga demokratija sa nezavisnim i poštovanim pravnim sistemom poput onog koji postoji u Izraelu nije tretirana na ovakav štetan način od strane tužioca – naveo je portparol Ministarstva spoljnih poslova Oren Marmorštajn.

MKS je krajnji sud koji goni samo slučajeve kada domaći organi za sprovođenje zakona ne mogu ili neće da istraže. Izrael nije država članica suda. Grupe za ljudska prava ocenjuju da je ta zemlja u prošlosti imala problema u istragama o svojim delima.

Uprkos nalozima za hapšenje, niko od osumnjičenih se verovatno neće suočiti sa sudijama u Hagu u skorije vreme. Sam sud nema policiju koja bi sprovodila naloge, već se oslanja na saradnju svojih država članica.