Postoji više vrsta meditacije i tehnika opuštanja koje imaju komponente meditacije. Sve one imaju isti cilj – postizanje unutrašnjeg mira.
Neke od najzastupljenijih:
– vizuelizacija (vid meditacije sa zamišljenim slikama mesta ili situacija koje smatrate opuštajućim)
– mantra (tiho ponavljanje reči, misli ili fraze radi bolje koncentracije)
– svesnost (povećana svest o prihvatanju sadašnjeg života i posmatranje svojih misli i emocija bez presude)
– „ki gong“ (kombinacija opuštanja, kretanja i vežbi disanja) – deo tradicionalne medicine u uspostavljanju „tai či“ (oblik nežnije borilačke veštine u vidu sporijih gracioznih pokreta i tehnike disanja)
– transcendentalna meditacija (tiho ponavljanje lično dodeljene mantre na specifičan način bez napora ili potrebe za koncentracijom)
– joga (niz položaja tela i kontrolisana tehnika disanja koje opušta telo i umiruje um)
Osim vrsta meditacije, postoje i elementi meditacije koji, u zavisnosti od funkcija, pomažu tokom meditacije.
Neki od najčešćih elemenata meditacije:
– fokusirana pažnja
– opušteno disanje
– tiho okruženje
– udoban položaj
Navedenim elementima dobija se maksimalan pozitivan efekat meditacije. U meditaciji možete učestvovati u grupi ili u centru za meditaciju, a možete je primeniti i sami. Ona može biti formalna ili neformalna i prilagođena vašem stilu života.
Neke osobe pristupaju meditaciji kao delu svakodnevne rutine, a neke je primenjuju povremeno, po sopstvenoj potrebi ili želji.
Najčešći primeri funkcionisanja samostalne meditacije:
– duboko disanje (dobro je za početnike, podrazumeva koncentraciju na slušanje udisaja i izdisaja, ukoliko misli odlutaju, vratiti polako pažnju na disanje)
– skeniranje tela (tehnika usmeravanja pažnje na različite delove tela, posebno na one gde se oseća bol ili napetost)
– ponavljanje mantre (najčešće osobe koriste ponavljanje religijske molitve, zavisno od veroispovesti)
– hodajuća meditacija (usporeni tempo hodanja gde nije bitna destinacija, već je pažnja usmerena na pokrete u kombinaciji sa ponavljajućom rečenicom, pesmom ili tekstom)
– molitva (najpoznatiji primeri meditacije na svetu, usmene i pismene, nalazi se u verskim tradicijama i kulturama)
– literatura (čitanje religijskih knjiga ili pesama i razmišljanje o njihovom značenju, kao i razmena mišljenja o knjizi ili pesmi sa prijateljima)
– usmeravanje ljubavi i zahvalnosti (usmeravanje pažnje na sveti objekat ili biće, analiza, divljenje i zahvalnost izražena u mislima prema biću ili predmetu – deo su meditacije).
Na kraju treba naglasiti da meditacija zahteva i veštinu. Ukoliko ona povećava stres, ne treba je primenjivati. Uobičajeno je da vaš um odluta tokom meditacije bez obzira na to koliko dugo vežbate meditaciju. U tom slučaju, pokušajte polako da vratite fokus na željeni cilj.
Dosta ljudi eksperimentiše sa više vrsta meditacija dok ne sazna koja najviše odgovara njihovim potrebama u tom trenutku. Treba znati da ne postoji pogrešan način meditacije.
Najbitnije je da smanjite stres i da se bolje osećate.
