Zbog svog uticaja, dugovečnosti i volšebnog ukidanja iz programske šeme nekadašnje TV B92, Utisak nedelje je najuočljiviji televizijski brend koji se pokušava saseći kopi pejst strategijom. Sa najvećom političkom težinom, ali nije jedini.
Prošle sedmice TV O2, koja sa nekadašnjom TVB 92 ima zajedničko samo istu nacionalnu frekvenciju, priredila je gledaocima iznenađenje – Fotelju. U stilu Insajdera Brankice Stanković, sa ozbiljnim glasom spikera u pozadini, ova emisija se bavila istraživanjem lika i dela Dragana Đilasa, jednog od lidera opozicionog Saveza za Srbiju.
Sve je tu – dramatična muzika, faksimili dokumenata koji treba da pokažu korupcionaške razmere bivšeg gradonačelnika Beograda, kada je najavljivao izgradnju fontane na Slaviji, koju će posle izgradili naprednjaci, a on kritikovao. Sve je garnirano i Đilasovim ne baš prijatnim grimasama.
Ni satirične, pa čak i zabavne emisije, nisu ostale bez svog odraza u konkurentskim televizijama. Tako je Veče sa Ivanom Ivanovićem dobilo Pinkov odgovor kroz Amidži šou, a 24 minuta sa Kesićem u Kontraviziji, takođe na ružičastoj televiziji.
Medijski rat za birače (1): Ekran u minskom polju
Kesić, čija satirična emisija još uvek opstojava na nacionalnoj frekvenciji, a mnogi smatraju samo zato da bi vlastima bila alibi kako nije tačno da vlada medijsko jednoumlje, povezao je i najavu štrajka glađu predstavnika vlasti sa manirom kopiranja.
– Ponovo prave kinesku varijantu i žele da preduhitre opoziciju izbacujući svoj proizvod, prvi na tržištu imaju sopstveni štrajk glađu. Ova vlast je kao AliExpress, kao Kinezi prave kopiju svega što opozicija radi. Od TV emisija, preko mitinga širom Srbije – preuzela je čak i ideju nasilja. Opozicioni protesti su počeli zbog nasilja nad Borkom Stefanovićem, sad je vlast preuzela tu priču – analizira Kesić.
O ukusima, kažu, izlišno je raspravljati. Legitimno je da je nekom i mlađani Lav Pajkić sa Kontravizijom duhovit, ali se ne može prenebegnuti činjenica da sve pomenute “izvrnute” kopije imaju jednu ciljnu grupu za napad – opoziciju i one koji su kritični prema vlastima. A to nikada nije bilo teško, niti zahteva profesionalnu hrabrost.
Za javnost je bitno, uverena je Branka Otašević, jedino to da li će se i kada domaće televizije nadmetati u objavljivanju tačnih, pravovremenih, potpunih informacija koje bi najviše nalikovale stvarnom životu.
