Zapadnim zemljama ne odgovara konfiskacije ruske imovine, jer bi to moglo dovesti do “nepredvidivih ekonomskih posledica”, piše britanski list “Fajnenšel tajms”. Kako piše kolumnista Martin Sandbu, upravo to je uzrok kašnjenja u donošenju političke odluke o konfiskaciji ruske imovine, zamrznute na Zapadu.
“Najviše brine činjenica da bi konfiskacija ruske imovine naterala druge zemlje, koje ne pripadaju zapadnoj hemisferi, da povuku svoje rezerve sa Zapada u slučaju da jednog dana budu na meti sličnih sankcija”, navodi se u kolumni Sandbua.
On je takođe ukazao na postojeće “ozbiljne pravne prepreke” za konfiskaciju blokirane ruske imovine: kako smatra kolumnista, takvu odluku Moskva može osporiti pred međunarodnim sudovima. Takođe, prema pisanju “Fajnenšel tajmsa”, ideju o konfiskaciji ruske imovine kategorički ne podržava Evropska centralna banka.
Evropska komisija je ranije objavila postojanje zakonskih mogućnosti za konfiskaciju zamrznute imovine Ruske Federacije i njihovo prebacivanje u Ukrajinu. Ali, kako navodi Blumberg, Evropska unija je zaključila da to ne može učiniti legalno. Agencija je napisala i da je Evropska centralna banka upozorila na rizike sa kojima će se Evropa suočiti u ovom slučaju. Ukrajina je govorila o pripremi “poštenog mehanizma” za konfiskaciju ruske imovine, vredne 500 milijardi dolara.
Evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders primetio je 3. jula da je iznos zamrznute ruske imovine u Evropi 207 milijardi evra. Ministarstvo finansija SAD je u junu 2022. prijavilo 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine. Prema podacima međunarodnog depozitara Euroklir, za prvu polovinu 2023. godine profit od ulaganja u blokiranu rusku imovinu iznosio je 1,743 milijarde evra.Ruski ministar finansija Anton Siluanov nije isključio da bi ruske vlasti mogle na isti način da reaguju.
