U Evropi će možda biti hladnija zima nego što je bila ranije, ali sa manjim brojem padavina i vetrova koji bi uticali na proizvodnju energije, piše list „Fajnenšal tajms“ pozivajući se na Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF).
– U slučaju da scenario bude takav to će za energetiku predstavljati veliki problem, ne samo zato što će biti hladnije, već i zbog manjeg broja vetrova za vetroelektrane i manjih količina padavina za hidroelektrane – rekao je direktor Centra Florens Rabje.
Kako navodi list, ovakva prognoza bi mogla da bude problem za evropske političare, koji pokušavaju da se izbore sa porastom cena energenata i žele da se odreknu ruske nafte i gasa. Osim toga, Rabje je naveo, da se Evropa ove godine već suočavala sa ekstremnim temperaturama tokom leta, što je dovelo do relativno suvog vremena i smanjenja količine energije koja se proizvodi u hidroelektranama i vetroelektranama.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 30. septembra na potpisivanju dokumenata o ujedinjenju DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti s Rusijom, da SAD, pritiskajući EU da u potpunsti odustane od ruskih energenata i drugih resursa, vode ka deindustrijalizaciji Evrope kako bi u potpunosti sebi podčinile evropsko tržište. Elita u Evropi to shvata, međutim, oni više vole da opslužuju tuđe interese, dodao je ruski lider.
Ranije su ministri energetike država Evropske unije dogovorili niz novih mera kao odgovor na visoke cene struje. Mere bi trebalo da se primenjuju od decembra. Među njima su dodatne naknade za ekstra profit od fosilnih goriva, smanjenje potražnje za strujom, ograničavanje prihoda kompanija koje proizvode električnu energiju od jeftinijih izvora, kao što su obnovljiva i nuklearna energija.
Evropski komesar za energetiku Kadri Simpson izjavila da će Evropski komisija predložiti niz mera u sferi energetike kako bi se cene u Evropskoj uniji snizile, dok će ograničenje cena na ruski gas zahtevati dodatne procene.
Zapad je, zbog Ukrajine, pojačao pritisak na Rusiju sankcijama, što je dovelo do rasta cena električne energije, goriva i hrane u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije izjavio da je politika obuzdavanja i slabljenja Rusije dugoročna strategija Zapada, kao i da su zapadne sankcije zadale veliki udarac celoj globalnoj ekonomiji. Prema njegovim rečima, glavni cilj Zapada je da pogorša živote miliona ljudi.
