Japan je doneo odluku da odbije predlog za potpisivanje okvirnog mirovnog sporazuma s Rusijom o završetku Drugog svetskog rata na samitu G20 u Osaki krajem juna, piše japanski “Asahi šinbun”, pozivajući se na izvore iz Vlade.
Kako pišu mediji, razlog za nepotpisivanje sporazuma je što strane nisu mogle da prevladaju nesuglasice u jednom broju istorijskih i bezbednostnih pitanja. Ranije je japanska vlada očekivala da će do samita G20, gde je trebalo da bude održan sastanak premijera Japana Šinza Abea i predsednika Rusije Vladimira Putina, biti potpisan okvirni sporazum o mirovnom sporazumu.
Japan i Rusija će, kako se navodi, nastaviti pregovore o postizanju mirovnog sporazuma, ali se očekuje da će proces potrajati.
Tokio je sporazumom želeo da potvrdi zajedničku deklaraciju Sovjetskog Saveza i Japana iz 1956. u kojem Moskva izražava spremnost da preda Japanu južna Kurilska ostrva Šikotan i Habomal kao gest dobre volje. Plan Japana je da sa Rusijom pregovara o suverenitetu nad preostala dva sporna ostrva – Iturupom i Kunaširom.
Međutim, nekoliko rundi pregovora na nivou šefova diplomatija pokazalo je da je Rusija zabrinuta zbog mogućeg razmeštanja američkog raketnog sistema na tim ostrvima.
Samit G20 održava se u Osaki 28. i 29. juna i predviđeno je da japanski premijer Šinzo Abe i ruski predsednik Vladimir Putin održe radni sastanak.
Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci odsustva mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ova deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema, ne odustajući od pretenzija na sva ostrva. Kasniji pregovori nisu ničim rezultirali i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
