– U Kliničkom centru se radi udarnički, a kako je veliki broj medicinskih sestara i lekara otišao u penziju, inostranstvo ili u privatnike, zbog povećanog obima posla, mnogi u operacionim salama ili pored bolesničkog kreveta ostaju duže od redovnog radnog vremena. Problem nastaje kada te prekovremene radne sate treba zaposlenima platiti – kaže dr Ristić.
Direktor KCS-a kaže da se zbog prakse da onima koji najviše rade plaća taj dopunski rad, došlo u sukob sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku, koje nam je poslalo inspekciju rada koja je taj rad proglasila nezakonitim.
– Nastao je apsurd: mi ne možemo u operacionoj sali da gledamo u časovnik, da prekinemo operaciju, na primer u 14 časova i da prvu smenu – ekipu sestara instrumentarki i lekara pošaljemo kući, jer moramo da poštujemo zakon. Dobio sam prekršajnu prijavu od inspekcije za rad, jer sestra radi jedan sat duže od dozvoljenog prekovremenog rada – objašnjava dr Ristić.
Zbog ovog problema zvao je ministra za rad i socijalnu zaštitu Aleksandra Vulina koji mu je rekao da zakon mora da se poštuje.
– Ako se bude insistiralo na primeni tog zakona i ako takva zabrana ostane, mi ćemo prepoloviti broj hirurških i drugih intervencija koje sada radimo. Ovaj problem imaju i lekari na radiologiji, koji imaju po zakonu skraćeno radno vreme, ali svi ostaju duže, zbog potrebe da se pregleda veliki broj pacijenata – tvrdi naš sagovornik.
Zašto u Kliničkom centru posao ne organizuju tako da se u okviru postojećeg radnog vremena isplanira rad medicinskih sestara, a da se pri tome ne krši zakon?
– U kardiohirurgiji to jednostavno nije moguće uraditi: mi nemamo nijedan minut praznog prostora. U tri operacione sale radimo šest operacija dnevno. Standardna srčana operacija traje pet i po sati. Ako prve operacije počnemo rano izjutra u sedam i ako ih u 12 časova završimo, naredne operacije ne možemo da završimo do 15 časova. Zar treba da ih otkažemo? To nije dobro rešenje ni za pacijente ni za organizaciju rada u zdravstvu – obrazlaže dr Ristić, koji se nalazi i na čelu Klinike za kardiohirurgiju KCS-a.
Naš sagovornik kaže da je ovu situaciju za sada rešio tako što medicinskim sestrama i dalje plaća prekobrojne sate i čeka da vidi kako će sudija za prekršaje kazniti KCS.
– Čak ni kazne predviđene za ovaj prekršaj nisu velike, ali je suština u apsurdnosti postupka: umesto da vas neko pohvali, sada nas kažnjavaju. U KCS-u u ovom času nedostaje po sistematizaciji 2.970 zaposlenih; lekara, medicinskih sestara, tehničara, spremača… Imam manjak skoro 3.000 ljudi, a oni koji dobrovoljno rade više, jer žele da zarade neki dinar, to ne mogu više da rade. Pri tom, reč je o malim svotama: za medicinske sestre to je od 200 do 300 dinara po radnom satu. Znači, za pet sati stajanja i rada u operacionoj sali, maksimalno dobijaju hiljadu dinara i sada smo došli u situaciju da nas zbog takve prakse neko kazni – objašnjava dr Ristić.
