Anđela (nezaposlena medicinska sestra) nije dozvolila da povređeni plivač bude izvučen na obalu i pomeran pre dolaska Hitne pomoći, što je, po oceni lekara, bilo presudno za njegov oporavak “jer bi mu nestručnim transportom bila oštećena kičmena moždina”.
Živić je operisan i može ponovo da pokreće i ruke i noge.
– Skočio sam više od 500 puta u reku, nisam neiskusan. Toga dana skakali smo sa tri metra visine. Izmerio sam dubinu vode, ali sam skočio na pogrešno mesto. Prvo čega se sećam je buđenje u šok-sobi. Lekari su pričali da je moguće da ću ostati paralizovan. Ruke uopšte nisam osećao – priča Živić i ističe:
– Hvala Anđeli i svima koji su mi pomogli, a posebno sjajnim lekarima neurohirurgije – rekao je Živić i dodao da će zvati Anđelu da je upozna i lično joj se zahvali.
Iako nezaposlena, Anđela je znanja stečena u Srednjoj medicinskoj školi u Kruševcu odlično primenila i Dejanu spasla život.
– Dejan je prvo skočio na noge, ali kada je sledeći put skočio na glavu, udario je u dno. Ostao je okrenut licem prema vodi, koja je postala crvena od krvi. Posmatrači su priskočili u pomoć, utrčala sam obučena u reku i počela sa pružanjem pomoći. Nisam nikome dozvolila da ga pomera do dolaska Hitne pomoći, koja je stigla brzo. Posle sam od Dejanovog brata čula da su lekari rekli da ga je to spaslo – ispričala je Anđela.
Dejanov brat Bojan seća se da je Anđela mahala rukama, ne dajući nikome da priđe Dejanu i pomeri ga.
– Na neurohirurgiji su nam rekli da je imao prelom šestog pršljena i povredu kičmene moždine. Upravo to što nije pomeran sprečilo je dalje povrede, invaliditet, a možda i fatalni ishod. Anđeli dugujemo beskrajnu zahvalnost, priča Bojan.
