Medalja časti za srpsko nasleđe

Ovo prizanje dodeljuje se američkim državljanima za izuzetna dostignuća u svojoj profesiji, za filantropski i humanitarni rad, kao i za očuvanje tradicije njihovog etničkog nasleđa, a u njenom slučaju, srpske tradicije, kulture, religije i običaja. Nagrada predstavlja oličje duha Amerike proslavljajući patriotizam, toleranciju, bratstvo i različitosti. Američki Senat i Kongres su zvanično priznali Ellis ajland medalju časti, a svake godine imena nagrađenih su deo Kongresnog izveštaja.
 

Našoj pijanistkinji medalja je dodeljena na specijalnoj ceremoniji praćenoj vojnim i državnim počastima na ostrvu Elis ajland. Nagrada je dobila ime po ostrvu Elis ajland, preko koga su prvi emigranti stigli na severnoamerički kontinent, tako da je to simbol početka novog života, punog nadanja, snova i očekivanja. Ove godine je bilo više od 7.000 nominacija, a medalju je dobilo stotinak kandidata.

– Ceremonija dodele Elis ajland medalje časti me je podsetila na taj čuveni američki san koji imigranti imaju pre nego što kroče na severnoamerički kontinent – da je ovde moguće ostvariti nedosanjane snove. Svi mi koji smo dobitnici medalje došli smo sa raznih strana sveta s različitim talentima i aspiracijama da ostvarimo taj nedosanjani san.

Dok su prozivali imena dobitnika medalje, setila sam se i svoje priče dolaska u ovu zemlju posle raspada Jugoslavije i bombardovanja Srbije, kad sam imala neverovanu želju da kroz moju muziku, koja je spoj srpske i balkanske muzičke baštine i novih žanrova, približim kulture istoka i zapada i da Amerika prihvati ovaj novi žanr kao deo svoje kulture. I eto, posle jedne decenije, ja stojim na istom mestu gde je stajalo šest američkih predsednika, dobitnika ove nagrade, i primam nagradu koja je priznanje za ostvarenje mojih snova! – rekla je Marina Arsenijević za "Vesti".

Ceremonija dodele medalje imala je zvanični program koji je vodio poznati američki komičar Tom Dresen. To je bila jedna od retkih prilika na kojoj je naša pijanistkinja bila na sceni, ali nije nastupala jer je program specijalno napravljen za dobitnike medalja. Posle cermonije bila je upriličena formalna večera u takozvanoj zgradi Grejt hol gde su prvi emigranti dobijali zvanična dokumenta naturalizacije. Na kraju događaja svi su se vratili brodom na Menhetn gde se specijalno za dobitnike medalja organizovan vatromet na Hadson reci.

Odovarajući na pitanje na koju je dobrotvornu akciju najponosnija, Marina Aresenijević kaže da je većinu prihoda koncerata u Čikagu, Torontu, Njujorku, Detroitu, Kolorado Springsu, Palm Biču odvajala za medicinsku pomoć deci u Srbiji preko Lajflajn fondacije princeze Katarine Karađorđević, Rašn čildren velfer sosajiti, fondacije Poželi želju za pomoć terminalno bolesnoj deci, kao i Rejnbou fondacije.

– Takođe sam svojim nastupima podržala sakupljanje para za obnovu saborne crkve Sveti Sava na Menhetnu. Teško je izdvojiti na koju sam najponosnija jer je svaka akcija za sebe bila posebna i donela mi je zadovoljtvo što sam muzikom uspela da pomognem onima kojima je pomoć neophodna – veli na kraju naša sagovornica.