Nedavno je u Cirihu otvorena škola šaha u organizaciji Ruskog šahovskog kluba Lađa iz Bazela, a vodi je naš poznati trener Željko Knežević. Među polaznicima su deca rodom iz Srbije, Rusije, Jermenije, Azerbejdžana…
– Za sada su škola šaha i treninzi dozvoljeni, ali mora da se vodi računa o merama zaštite u prostoriji. Sve figure i table se dezinfikuju pre i posle igre, baš kao i stolovi, stolice i tabla za demonstraciju. Obavezno pre ulaska u prostoriju svi moraju da dezinfikuju ruke. Sala u kojoj radimo se provetrava svakih pola sata, a polaznici često idu na pauzu na svež vazduh – objašnjava Knežević.
Dodaje da jedino on i stariji polaznici moraju da nose maske.
– Osim neposrednih šahovska škola kluba Lađa (što na ruskom znači top), ima i onlajn časove, a jedan deo rada su zvanična takmičenja na kojima učesnici prave analizu sa trenerom. Upravo se završava serija šahovskih lekcija na temu Otvoreni sistemi u šahu. Sledeći set lekcija, koji je u pripremi, na temu je Damin gambit, prema popularnoj seriji na Netfliksu. Sve o Daminom gambitu biće u setu od 12 časova učenja, vežbanja i igranja, po metodama ruske šahovske škole. Prva dva časa su besplatna za sve zainteresovane. Tek posle probnih časova učenici mogu da se odluče da li zaista žele da se bave šahom pod stručnim okom trenera – kaže Knežević, koji mlade drevnoj igri obučava i u šahovskom klubu iz Pratelna.
Među polaznicima u Cirihu su i tri brata iz Srbije: Mihailo, Gavrilo i Rafailo Vesić. Mihailo (14) je najstariji i šah je igrao i ranije, ali želi da mu se posveti sistematski što je moguće samo u školi.
– Veliko mi je zadovoljstvo što ću uskoro moći da igram za klub Lađa. Prvo što sam naučio i zapamtio ovde je da nema napuštanja partije, jer naš trener Željko zahteva da se igra sve dok ima materijalne osnove za meč. Nema predaje – kaže Mihailo Vesić.
Njegovi roditelji, majka Simona i otac Predrag su vrlo zadovoljni šahovskim znanjem svojih sinova.
– Šah je odlična kombinacija sa tenisom koji njih trojica već duže vreme treniraju – kažu Simona, koja je rodom iz Kruševca i Predrag koji je poreklom iz Banjaluke.
U školi šaha su i Rihard, Miša i Lara, koji su poreklom iz Rusije, Eva je Jermenka, iz Azerbejdžana je Kamran, a Saba iz Gruzije. Željko navodi da je u stalnom kontaktu sa njihovim roditeljima.
– Zahtevam da deca pre svega dobro uče u klasičnoj školi i da su uzorna kod kuće. Ako ne postižu rezultate u školi, onda nema svrhe da dolaze na šah, jer zanemaruju prioritete (školu i porodicu). A upravo tome ih uči i šah, poznat kao kraljevska igra – ističe Željko Knežević, koji je diplomirani inženjer i magistar tehničkih nauka.
On je rodom iz Knina. Završio je fakultet i magistrirao u Beogradu, a potom je radio tri godine za Ujedinjene nacije u Etiopiji, Somaliji i Keniji. U Švajcarsku je došao pre 25 godina. Bio je pet godina predsednik našeg najboljeg šahovskog kluba u dijaspori, Sorab iz Bazela. Željko je licencu za FIDE trenera položio kod Artura Jusupova, poznatog velemajstora koji koji je prelaskom iz SSSR-a uzeo nemačko državljanstvo.
Razvijanje taktike
Inesa Šnajder, majka Riharda i Miše, dovela je oba sina u školu šaha upravo potaknuta serijom Damin gambit. Ona takođe želi da uči šah i do sada je apsolvirala polovinu kursa, Inesa je fudbalski trener i kaže da joj šah pomaže da razvija taktiku u svom sportu.
Bolja memorija
Kamrana majka Sabina dovodi u školu šaha čak iz četrdesetak kilometara udaljene Jone. Preporučeno joj je da sin igra šah iz pedagoških razloga jer Kamran ima problema sa koncentracijom. Poznato je da šah poboljšava koncentraciju a istovremeno pojačava memoriju. Tako Sabina svake srede seda u voz do Ciriha, pa preseda na lokalni voz za Dietikon i nazad. Sabina ima još dvoje male dece i čim porastu i njih će da uputi na šah.
