“Nestašica neće biti, pitanje je samo koje će biti cene. Ukoliko posmatramo cene žitarica i drugih osnovnih inputa u proizvodnji mesa, ono bi trebalo da poskupi, pogotovo usled svega što se dešava poslednjih nedelja, rata koji se vodi u Evropi”, rekao je Zoran Matijević, vlasnik jedne od najvećih srpskih mesnih kompanija.
On je istakao da su žitarice poskupele i pre aktuelne krize, ali da je ona dovela do povećane potražnje, što je uticalo na više cene. Prema njegovim rečima, cene mesa na evropskom tržištu u poslednje četiri nedelje beleže rast od čak 50 odsto, što Srbiju još uvek nije zadesilo, prvenstveno zbog “zatvorenog tržišta”.
– Cena žive stoke se zadržala na istoj bazi na kojoj je bila pre tri, četiri meseca, što nije slučaj i sa cenama drugih životnih namirnica – brašna, ulja i šećera, čije su cene (inputa) na tržištu “skočile”, a njhova cena je ostala zamrznuta – kaže Matijević.
Poskupljenja su neizbežna
Kako ističe, ukoliko bi se cene odmrzle danas, svinjski but ne bi poskupeo. Ipak, ukoliko se u obzir uzmu svi troškovi proizvodnje, za čije se cene ne očekuje prestanak rasta, poskupljenja su gotovo neizbežna.
Na pitanje zašto njegova kompanija uvozi meso iako je u Srbiji najprepoznatljivija upravo po industriji mesa, Matijević navodi da je njihova osnovna delatnost ipak poljoprivreda. On objašnjava da je jedan od faktora koji utiče na uvoz mesa liberalizovano tržište. Kako kaže, i pored pretpostavki da se u Srbiji može proizvesti dovoljno mesa, javlja se problem, sa kojim se suočavaju prvenstveno stočari i proizvođači mleka.
– Cene naših proizvoda ne oslikavaju inpute koje je potrebno uložiti u proizvodnju. Evropa ne želi da zavisi ni od koga i želi da ima svoju proizvodnju mesa, pa poljoprivrednici dobijaju dobre subvencije. Hrvatska, koja je poslednja pristupila Evropskoj uniji, za svaki novi pogon za proizvodnju mesa ili za običnu ratarsku proizvodnju daje subvencije od 50 do 70 odsto bespovratnih sredstava – kaže Matijević, objašnjavajući da je ovo način na koji Evropa štiti svoje proizvođače.
Dodaje da to stavlja domaće proizvođače u neravnopravan položaj – niske cene inputa ne mogu da pariraju evropskim privrednicima.
– Zbog toga mi kao veliki proizvođači kukuruz izvozimo, a meso uvozimo – kaže Matijević, dodavši da treba da se radi na tome da domaći proizvođači budu zaštićeni, ali trenutno fali “mala podrška države”, kako se u teškim vremenima ne bi odustajalo od proizvodnje.
Država mora da zaštiti domaće proizvođače
Matijević je stava da, i pored toga što su poljoprivrednici nezadovoljni visinom subvencija, država može i na druge načine da ih zaštiti.
– Ratari su zadovoljni, ali su stočari sa pravom nezadovoljni. Predlagao sam model da državno poljoprivredno zemljište, kojeg ima oko 300-400.000 hektara, bude samo u interesu stočarstva – kaže on, objašnjavajući da, ukoliko bi država to zemljište po cenama ispod tržišnih bude izdavala stočarima, proizvođači će biti osiguraniji nego do sada, pa bi se i uvoz smanjio.
