Na 4. panel diskusiji Filantropija nema granice, koja ima za cilj da približi matici dijasporu, ali i da predstavi rezultate njene velikodušnosti, otkriveno je da je do novembra meseca ove godine srpsko rasejanje doniralo više od 1,33 miliona evra u humanitarne svrhe u Srbiji.
Pored toga, Srbija je u godini pandemije na svetskom indeksu davanja skočila s prosečnog 120. na 48. mesto. Interesantan je i porast strateških davanja u odnosu na jednokratna, a najviše novčanih donacija tokom ove godine uputili su pripadnici naše iz Nemačke, SAD i Australije.
Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja organizacije Cataldžst Balkans
, koja su predstavljena na panelu u organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Isto tako, ovaj panel okupio je brojne učesnike iz Srbije, SAD, Nemačke, Francuske, Kanade, Čilea i Australije, među kojima su bile i “Vesti”. Oni su diskutovali o uključivanju i saradnji neprofitnih organizacija iz Srbije sa srpskom dijasporom u humanitarnim aktivnostima. Dobrodošlicu i zahvalnost svima poželeo je naš proslavljeni košarkaš i osnivač Fondacije Ana i Vlade Divac i istakao da bez dijaspore i njihove podrške ne bi danas imali ovakve rezultate.
Ključna uloga rasejanja
– Ključnu ulogu u razvoju naše zemlje igra srpska dijaspora. Takođe, dijaspora je ključ našeg uspeha i imamo više od 700.000 individualnih donatora i volontera koji su se u naš rad uključili na razne načine. Taj broj uvek raste i svaki novi član je nova mogućnost da pomognemo ljudima kojima je pomoć potrebna. Najviše sam ponosan na to što su se neki ljudi kojima smo pomogli da stanu na svoje noge priključili našem radu. Oni danas pomažu ljudima koji su u nevolji i daju svoj doprinos. Ovo je tim bez granica i svako je dobrodošao. Zato želim da se zahvalim svima, a posebno dijaspori – rekao je Vlade Divac.
On je čestitao USAID
-u 20 godina rada na razvojnim aktivnostima u Srbiji, i dodao da je jedan od najvažnijih strateških partnera Fondacije Ana i Vlade Divac američki narod koji predstavlja ova organizacija.
Inspiracija za dobrotvore
Ana Divac istakla je da je deo rasejanja, jer je državljanka Amerike, ali i Srbije. Ona je rekla da je u dijaspori uvek bila zahvalna svim ljudima koji su ostali da žive u Srbiji, kao i u njenoj pokrajini Kosovo i Metohija da čuvaju našu zemlju, bez obzira na teška vremena kroz koja smo prolazili.
– Iako možda javno ne postoji dovoljno velika zahvalnost u odnosu na dijasporu, ta blagodarnost ljudima u Srbiji koji veoma teško žive i možda mogu da odu u inostranstvo, a to ne čine, već ostaju ovde da bi sačuvali zemlju i poreklo, nama iz rasejanja daje zadatak da pomažemo svoju maticu – rekla je Ana Divac, dodavši da se donatorima u Americi i kroz poreske olakšice daje poštovanje koje zaslužuju, ali i inspiriše cela zajednica, što je dobar primer prakse na koji bismo mogli da se ugledamo kako bi i davanja kod nas bila veća.
Presudna uloga medija
Značaj srpskih medija u dijaspori istaknut je kao osnovni faktor u očuvanju baštine, jezika i tradicije među novim generacijama Srba u dijaspori. Medijima u dijaspori je trenutno neophodna pomoć u povećanju kapaciteta za praćenje marketinških i tržišnih trendova, kao i za unapređenje svog finansijskog stanja i razmene programskog sadržaja.
– Budući da mlade generacije naših ljudi u dijaspori imaju problem s učenjem srpskog jezika, mediji u dijaspori su od kritične važnosti u ovom slučaju – zaključila je novinarka Dragana Živojinović.
Stopama Tesle i Pupina
Entoni F. Godfri, ambasador SAD u Beogradu, ukazao je da srpska dijaspora u Americi vuče snažne i duboke korene od Nikole Tesle, preko Mihajla Pupina, pa do njenih današnjih lidera kao što su Ana i Vlade Divac i mnogih drugih istaknutih naučnika i profesora koji sada žive u njegovoj zemlji.
– Mnogi od vas znaju da je filantropija temeljni princip američke kulture i drago mi je što srpska dijaspora u Americi nastavlja da neguje tu zajedničku vrednost i ovde. Da bi se još više ohrabrila kultura davanja, trebalo bi da Srbija usvoji politiku podsticaja. U zemljama gde živi, a pogotovo u SAD, srpska dijaspora obično uživa poreske olakšice za donacije. To znači da im je lakše da doniraju tamo gde žive, nego u zemlji iz koje su došli. Za Srbiju je to ogromna, ali propuštena prilika – rekao je ambasador Entoni F. Godfri na čistom srpskom jeziku.
Olakšice i podsticaj dobročiniteljima
Marko Đurić, ambasador Srbije u Vašingtonu, ukazao je da je na našem pokolenju velika odgovornost da bude dostojni naslednik onih koji su u 19. i 20. veku po Beogradu zidali zadužbine.
– Nema nijednog razloga da u našoj generaciji ne učinimo i korak dalje, pogotovo u povezivanju srpskih dobročinitelja s maticom, ali i u davanju olakšica i podsticaja. U narednom periodu razgovaraćemo na koji način da izađemo u susret nastojanjima da se i kroz normativne olakšice podstaknu dobročinioci – rekao je ambasador Marko Đurić.
Među panelistima govorio je i Veran Matić, direktor Srpskog filantropskog foruma, koji je pozvao na međusobno povezivanje kako bismo zajednički rešavali probleme. I on je podsetio na velike zadužbinare iz 19. i s početka 20. veka, ljude koji su gotovo celokupnu svoju imovinu, mahom zarađenu u dijaspori, zaveštali domovini, gradeći bolnice, ustanove, pomažući siromašnima.
– Njihov uticaj u Srbiji još jedan je pokazatelj da filantropija i solidarnost zaista nemaju granice – rekao je Matić.
