Privatna arhiva
ZADOVOLJNA: Drenka Trivanović

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ kroz globalni program Nemačke razvojne saradnje “Migracije i dijaspora” nastavlja da pruža visokokvalifikovanim radnicima podršku pri povratku u Srbiju, povezujući ih sa institucijama gde bi se zaposlili na određeno vreme.

Jedna od povratnica je i dr Drenka Trivanović (37), specijalista za hematologiju i matične ćelije. Ona je član Evropskog društva za istraživanje raka, srpskog Društva za istraživanje matičnih ćelija, Društva za istraživanje masnog tkiva koštane srži i akademije evropskog društva za kalcifikovana tkiva. U Nemačku je otišla 2017. godine, a vratila se u februaru 2022. i zaposlila u Institutu za medicinska istraživanja u Beogradu.

Istraživanje matičnih ćelija

Dr Drenka Trivanović je osnovne studije završila na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je stigla do doktorskih studija na kojima je počela da se upoznaje sa novih metodama, da bi radila na istraživanjima matičnih ćelija. Nakon doktorata, njen cilj je bio posledoktorsko usavršavanje koje je i odvelo u Nemačku, u Centar za istraživanja bolesti koštano-mišićnog sistema.

– Bila sam na odeljenju za ortopediju Univerzitetskoj klinici u Vircburgu kraj Frankfurta. Iz oblasti hematologije, kojom sam se bavila u Beogradu, preorijentisala sam se na ortopediju i to mi je otvorilo nove mogućnosti, jer je ta oblast u Nemačkoj naročito razvijena grana medicine. Bila sam saradnik zanimljivih projekata, a neke sam i vodila samostalno – priča ona o svom poslu.

Naučnice spremne da pomognu Srbiji

Radila je, kako nam priča, u internacionalnom okruženju, sa nemačkim i kolegama iz drugih zemalja i saradnja je, prema njenim rečima, bila odlična. Atmosfera je, objašnjava dr Trivanović, bila na profesionalnom nivou, a utisak koji je ponela u Srbiju je da svako voli svoj posao.

– U Nemačkoj je komunikacija istraživača i lekara kliničara bila dvosmerna. Puno smo sarađivali i sa drugim odeljenjima, a kroz takve saradnje se rađaju nove ideje i projekti, što je doprinelo kvalitetu mog rada – ističe ova doktorka.

Međutim, pandemija koronavirusa i odvojenost od porodice doprineli su njenoj želji da se vrati kući.

– Bila je to prelomna situacija, jer je dovela do potpune promene dotadašnjeg načina života. Krenule su mere “zaključavanja” i bilo je teško, jer sam živela sama – priča doktorka kojoj je u povratku pomogao GIZ.

NA RADNOM MESTU: Drenka sa koleginicom u Nemačkoj

Napredak u karijeri

– Tada sam se javila nadležnima, ministarstvu, da bih bila prijavljena kao povratnik koji želi da se vrati i nastavi rad u Srbiji. Naša država, nudi podršku prilikom povratka sa usavršavanja i imamo neku vrstu prioriteta prilikom zapošljavanja – pojašnjava ona.

Marija Branković iz GIZ, portparolka programa “Migracije za razvoj” i “Migracije i dijaspora”, posredstvom kojih se pruža podrška za povratak visokokvalifikovanih, i niskokvalifikovanih radnika iz Nemačke, i, uopšte EU, kaže da program “Migracije i dijaspora” pruža podršku u vidu privlačenja i dopiranja do visoko kvalifikovanih pripadnika dijaspore kampanjama i organizovanjem različitih formata razmene poput info-sesija, sajmova i slično.

Darija Kisić i Marija Branković

Ukazuje da program GIZ pruža podršku na dva načina: u vidu dodatka na platu koju povratnici ostvaruju u instituciji u Srbiji, kako bi se nadomestila značajna razlika u plati između Nemačke i Srbije, ali kao i u vidu opremanja radnog mesta.

– U pitanju su uglavnom naučne discipline, gde je potrebno dodatno adekvatno opremiti radno mesto u Srbiji – navela je Brankovićeva.

Pored te dve projektne podrške, prema rečima Savetnice za kvalifikovane povratnike i rad sa dijasporom sa globalnog Programa migracije i dijaspora ispred GIZ-a, savetnice za kvalifikovane povratnike i rad sa dijasporom u GIZ-u Snežane Antonijević, za kvalifikovane povratnike postoji još jedna mogućnost.

– Oni mogu da podnesu zahtev i za dodatno usavršavanje iz svoje oblasti delovanja, kako bi unapredili znanja ili istraživanja kojima se bave – ukazuje ona za “Vesti”.

Podrška je važna

– Smatram da je veoma važno što postoji ovakav vid podrške za istraživače koji se u Srbiju vraćaju sa usavršavanja iz Nemačke – priča Drenka i kao vrlo pozitivnu stvar ističe to što je Srbija na listi zemalja s kojima GIZ ima tu vrstu saradnje.

Zauvek kod kuće

Marija Branković objašnjava da je cilj ove podrške prenos znanja, veština i načina rada koje su srpski kadrovi stekli u Nemačkoj.

– Nekoliko njih je, nakon ovakvog angažmana, čak ostalo u Srbiji za stalno – istakla je Brankovićeva.

Iskrene kolege

Drenka Trivanović nam je prenela lepe utiske koje ima o nemačkim kolegama.

– Oni su iskreni i nastupaju bez ikakvog pretvaranja. Zahvaljujući tome, poznato vam je kako će ta komunikacija sa njima teći – priča ona.

Nije sve u novcu

Trivanovićeva kaže da Nemačka razvojna saradnja u Srbiji kroz raznovrsne aktivnosti koje sprovodi GIZ, direktno stimuliše napredak u karijeri i tako poboljšava rad u ustanovama u kojima rade.

– Na sadašnjem poslu radim dosta interesantnih stvari, dobila sam slobodu što se tiče odlučivanja kojim projektima ću se baviti i to je je za mene odlično. U Nemačkoj sam shvatila da nije sve u novcu i da je za napredak i razvoj u stvari, neophodna dobra organizacija rada. Zadovoljna sam ovim poslom i trenutno ne razmišljam o odlasku. Tek sam došla u svoju zemlju – priča naša sagovornica.

Doktorki Trivanović je prilikom povratka, kako nam priča, izašao u susret Institut za medicinska istraživanja.

Velika motivacija

Snežana Antonijević ističe da praksa pokazuje kako su kvalifikovani povratnici veoma motivisani da iskustva i znanja koje su stekli u Nemačkoj primene u Srbiji. Takođe, kako kaže, oni smatraju da u svojoj zemlji mogu da zadovolje profesionalne aspiracije, napreduju i razvijaju se.

Snežana Antonijević i Bogdan Jovanović (desno)

Pomoć naučnicima

Nedavno je, kako su “Vesti” pisale od GIZ-a stigla pomoć u opremi za šestoro srpskih naučnika, povratnika u Srbiju.

Doktor veterinarske medicine Ana Vasić je jedna od njih. U Nemačku je otišla sa porodicom kada joj se ukazala prilika i želja za daljim proučavanjem virusa koje prenose insekti, posebno virus Zapadnog Nila, a sada je istraživač u Institutu za medicinska istraživanja u Beogradu. Dr Marija Đorđević je u Nemačkoj bila od 2014, gde je doktorirala je na Univerzitetu u Hildeshajmu 2019, a nakon rođenja prvog deteta 2016, sa suprugom je donela odluku da se vrate iz želje da budu okruženi porodicom. Molekularni biolog dr Bogdan Jovanović je nakon doktorata na Univerzitetu u Hajdelbergu nastavio kao postdoktorand na Univerzitetskoj klinici u Mannhajmu, a istraživao je regulaciju sintezeproteina u uslovima oksidativnog stresa. Od kraja 2019. je u naučno-istraživačkom radu u Centru za humanu molekularnu genetiku na beogradskom Biološkom fakultetu. Nije odbacivao opciju ostanka, ali blizina familije, i unutrašnji osećaj u matičnoj zemlji su činili tas na vagi koji vuče ka Srbiji.

Oprema u vrednosti više od 40.000 evra dodeljena je u okviru Programa “Migracije i dijaspora”. Snežana Antonijević je objasnila da GIZ kroz ovaj program podržava kvalifikovane povratnike srpskog porekla koji su u Nemačkoj boravili zbog školovanja ili stekli relevantno radno iskustvo a zainteresovani su za povratak i zaposlenje u domovini.

– Kroz naš program je ukupno podržano 22 kvalifikovana povratnika – kazala je Snežana Antonijević.