Svako od nas ima neki svoj životni put satkan od mnoštva odluka, slučajnosti i okolnosti, kako naših, tako i tuđih.
Rastko Đukić (13) rođen je u Londonu, ali se, kako kaže, oduvek pitao kako bi izgledao njegov život danas, da je život njegovih roditelja otišao u drugom pravcu.
– Mama mi je rođena u Bosni, a tata u Vukovaru. Ne znam baš mnogo detalja, ali znam da je mama kao devojka pevala u horu, pa je došla u London na gostovanje. Tu joj se mnogo dopalo, upoznala je tatu i odlučili su tu da ostanu – započinje Rastko priču o svojoj porodičnoj istoriji.
Svaki raspust provodi u Srbiji sa rodbinom. Tome se uvek neizmerno raduje.
– Za mene je to poseban doživljaj. Otkad znam za sebe, uvek sam govorio da bih voleo da živim u Srbiji. Ne mogu da kažem da mi u Engleskoj nešto nedostaje, samo što je ona uvek na drugom mestu. Srce hoće tamo gde hoće, a to je tamo gde su koreni – ispričao je Rastko za “Vesti”.
Kako kaže, raspusti su za njega sinonim dobre zabave.
– Ovde je uvek lepše vreme. Ima puno drveća što mnogo volim. Uvek sam napolju po ceo dan i uživam u prirodi. Najviše volim što je kod bake i deke hrana uvek domaća, a posebno su mi drage bakine lepinjice. Mogao bi da ih jedem za doručak, ručak i večeru. Ovde imam i puno rođaka, pa mi je vreme ispunjeno svakog minuta – kaže Rastko.
Dolazak na Sabor pričinio mu je posebno zadovoljstvo.
– Iako svi dolazimo na raspust, ovo je sasvim drugačije jer smo sada u društvu svojih vršnjaka i imamo priliku da upoznamo zemlju na sasvim drugačiji način – objašnjava dečak iz Londona.
Zahvaljujući dopunskoj nastavi srpskog jezika, dobio je priliku da dođe.
– Srpski jezik sam naučio kod kuće, uz roditelje. U početku nisam razumeo zašto bih išao u na časove srpskog jezika, kada već govorim odlično, ali sam pristao da probam. Ubrzo sam shvatio koliko je to lepo, i naučio sam mnogo stvari koje nisam znao o istoriji, običajima, kulturi svog naroda. Tamo sam upoznao i drugu decu koja imaju isto poreklo kao i ja. To nas je odmah povezalo i mislim da ćemo se družiti celog života. Uživam da idem na dopunsku nastavu jer tako imam priliku da vežbam maternji jezik sa još nekim osim sa ukućanima. A kad dođem u Srbiju i družim se sa ovdašnjom decom i sa familijom, svi mi kažu da govorim kao da sam se ovde rodio, pa ja budem baš srećan, a tata i mama ponosni – ispričao je Rastko.
Doseliću se kad porastem
I Rastkova drugarica Lana Domazetović rodila se u Engleskoj. Ona maternji jezik ne govori dobro kao Rastko, ali se trudi da to popravi.
– Mama i tata su u London otišli iz Podgorice. Kad sam bila dete, dosađivalo mi je kada me teraju da govorim srpski. Nisam razumela koliko je to važno. Onda sam krenula u dopunsku školu i odjednom sam osetila sramotu što sopstveni jezik ne govorim dobro, dok druga deca govore perfektno. Mnogo se trudim da ispravim sve što ne znam, pa da za neku godinu sve uverim da dobro govorim naš jezik, kao da sam se rodila u Podgorici – ispričala je Lana.
Kako kaže, mnogo se radovala dolasku u Beograd, jer nije bila u njemu nikada ranije.
– Dolazim stalno u Podgoricu, ali u Beograd i Tršić put me nije naneo. I mnogo mi se sviđa, sve je prelepo. Lepše mi je od Londona. Čak razmišljam da se doselim ovde kad porastem – kaže simpatična tinejdžerka.
