Reporteri “Vesti” zabeležili su priče i utiske učesnika Svesrpskog dečjeg sabora u Beogradu, koji su stigli iz 11 zemalja, od Evrope, preko Sjedinjenih Američkih Država, do Australije. Šta su sve doživeli tokom boravka u otadžbini, šta su imali prilike da vide, kako su se proveli u kućama vršnjaka domaćina i još mnogo toga čitajte u narednim brojevima našeg lista.
Tamara Petrović (14), učenica beogradske Osnovne škole “Starina Novak”, sa oduševljenjem je prihvatila ideju da u svom domu ugosti vršnjake iz rasejanja tokom trajanja Svesrpskog dečjeg Sabora. Želja da upozna nove drugare kojima će moći da pokaže lepote svoje zemlje donela joj je predivno prijateljstvo sa Anastasijom Mišljenović (15) i Amelie Ugrčić (14). One su iz Nemačke došle da bolje upoznaju Srbiju iz koje su potekli njihovi roditelji.
– Kada su nas u školi pitali da li neko želi da primi đake iz Nemačke tokom Sabora, ja sam odmah prihvatila. Mnogo mi se dopala ideja da upoznam neke devojčice koje rastu u drugačijoj sredini. Pošto imam dovoljno mesta u svom domu, odlučila sam da ugostim njih dve. Odmah su mi prirasle srcu. Slične smo i uživamo zajedno. Baš smo odlična ekipa – ispričala je Tamara.
Anastasija je rođena u Frankfurtu, ali u Beograd dolazi svake godine.
– Moja mama Aleksandra je takođe rođena u Nemačkoj, ali je tata rođeni Beograđanin. On se zaljubio u moju mamu i zbog nje se preselio u Nemačku – ispričala je Anastasija za “Vesti”.
Kako kaže, u kući se uvek govorio isključivo srpski jezik.
– Roditelji su na tome insistirali da ne zaboravimo maternji jezik. Uvek smo držali do svog nacionalnog identiteta u porodici, pa kada su mi predložili da dođem na Sabor, baš sam bila srećna – rekla je Anastasija.
Na svečanosti povodom otvaranja Svesrpskog dečjeg sabora nastupila je sa folklornim ansamblom iz Frankfurta.
– Folklor igram već nekoliko godina. U početku nisam želela, ali me je drugarica Kristina nagovorila da probam. Danas ne mogu bez njega da živim. Stekla sam mnogo prijatelja, a naučila sam kroz igru mnogo o zemlji svog porekla. Sada sam dobila priliku da čujem još ponešto novo i da upoznam neke delove Srbije. Moja mama je kao mlada isto igrala folklor, pa je njoj bilo posebno drago kada sam odlučila da krenem njenim stopama – rekla je Anastasija.
Ona ima i mlađu sestru Tijanu. Njoj rado prenosi ljubav prema Srbiji koju su joj usadili roditelji.
Sličnu sudbinu deli i njena drugarica Amelie. Ona je takođe rođena u Frankfurtu, kao i njena mama Arijela, koja korene vuče iz Negotina. Tata Saša je rođen u Zaječaru.
– Ceo život dolazim u Srbiju i uvek uživam, jer je ovde atmosfera opuštenija. Uvek se radujem dolasku, a raduje se i moja familija sa kojom uvek mogu da se ispričam jer su me roditelji naučili srpski jezik – kaže Amelie.
Ona folklor igra osam godina.
– Na taj način dajem svoj doprinos očuvanju nacionalnog identiteta. Ne treba da se zaboravi bogatstvo nasleđa koje imamo. Ovaj Sabor je divna stvar jer mogu da uživam sa decom iz svih delova sveta, a sve nas povezuje ista stvar: Srbija. Ovde mogu da vežbam svoj srpski jezik – istakla je Amelie.
Tamara Petrović (14), učenica beogradske Osnovne škole “Starina Novak”, sa oduševljenjem je prihvatila ideju da u svom domu ugosti vršnjake iz rasejanja tokom trajanja Svesrpskog dečjeg Sabora. Želja da upozna nove drugare kojima će moći da pokaže lepote svoje zemlje donela joj je predivno prijateljstvo sa Anastasijom Mišljenović (15) i Amelie Ugrčić (14). One su iz Nemačke došle da bolje upoznaju Srbiju iz koje su potekli njihovi roditelji.
– Kada su nas u školi pitali da li neko želi da primi đake iz Nemačke tokom Sabora, ja sam odmah prihvatila. Mnogo mi se dopala ideja da upoznam neke devojčice koje rastu u drugačijoj sredini. Pošto imam dovoljno mesta u svom domu, odlučila sam da ugostim njih dve. Odmah su mi prirasle srcu. Slične smo i uživamo zajedno. Baš smo odlična ekipa – ispričala je Tamara.
Anastasija je rođena u Frankfurtu, ali u Beograd dolazi svake godine.
– Moja mama Aleksandra je takođe rođena u Nemačkoj, ali je tata rođeni Beograđanin. On se zaljubio u moju mamu i zbog nje se preselio u Nemačku – ispričala je Anastasija za “Vesti”.
Kako kaže, u kući se uvek govorio isključivo srpski jezik.
– Roditelji su na tome insistirali da ne zaboravimo maternji jezik. Uvek smo držali do svog nacionalnog identiteta u porodici, pa kada su mi predložili da dođem na Sabor, baš sam bila srećna – rekla je Anastasija.
Na svečanosti povodom otvaranja Svesrpskog dečjeg sabora nastupila je sa folklornim ansamblom iz Frankfurta.
– Folklor igram već nekoliko godina. U početku nisam želela, ali me je drugarica Kristina nagovorila da probam. Danas ne mogu bez njega da živim. Stekla sam mnogo prijatelja, a naučila sam kroz igru mnogo o zemlji svog porekla. Sada sam dobila priliku da čujem još ponešto novo i da upoznam neke delove Srbije. Moja mama je kao mlada isto igrala folklor, pa je njoj bilo posebno drago kada sam odlučila da krenem njenim stopama – rekla je Anastasija.
Ona ima i mlađu sestru Tijanu. Njoj rado prenosi ljubav prema Srbiji koju su joj usadili roditelji.
Sličnu sudbinu deli i njena drugarica Amelie. Ona je takođe rođena u Frankfurtu, kao i njena mama Arijela, koja korene vuče iz Negotina. Tata Saša je rođen u Zaječaru.
– Ceo život dolazim u Srbiju i uvek uživam, jer je ovde atmosfera opuštenija. Uvek se radujem dolasku, a raduje se i moja familija sa kojom uvek mogu da se ispričam jer su me roditelji naučili srpski jezik – kaže Amelie.
Ona folklor igra osam godina.
– Na taj način dajem svoj doprinos očuvanju nacionalnog identiteta. Ne treba da se zaboravi bogatstvo nasleđa koje imamo. Ovaj Sabor je divna stvar jer mogu da uživam sa decom iz svih delova sveta, a sve nas povezuje ista stvar: Srbija. Ovde mogu da vežbam svoj srpski jezik – istakla je Amelie.
Anastasija: Ništa bez Karađorđeve
Anastasija i Amelie uvek se raduju istoj stvari kada dođu u Srbiju – Karađorđevoj šnicli.
– Svaki put kad dođem za raspust, idem pravac na Karađorđevu. Mi Srbi stvarno imamo najbolju kuhinju na svetu. Ima još mnogo stvari koje volim poput bakine sarme i šnenokli, ali šnicla je šnicla. Retko je pravimo kod kuće baš zato što nam je gušt da je jedemo samo kad dođemo u Srbiju – otkrila je Anastasija.
